ВЕСТИ::: 28.10.2008. ОБРАЋАЊЕ ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ ВЕЛИМИРА ИЛИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, рекламирао сам повреду Пословника јер сматрам да на нека питања која смо покренули, данима не добијамо одговор, а питања су веома озбиљна. Прошли пут сам у својој дискусији неколико пута поновио и посланици су о томе разговарали да смо се договорили 2007. да се средства од продаје великих предузећа у 2008. потроше за коридоре, за водоснабдевање Зрењанина и Баната, за брану Сврачково и неколико значајних пројеката у Србији. Укупна средства од продаје Мобтела у висини од милијарду и шесто милиона евра, 300 милиона од трећег оператера, 360 милиона од продаје Робних кућа, што укупно износи две милијарде и 160 милиона евра намењено је да се у овој години утроши у велике капиталне инвестиције у Србији. Почела је председничка кампања крајем прошле године, у јануару завршени председнички избори, затим избори у мају и после тога сте, господо За Европску Србију, преузели власт. До дана данашњег, није урађен метар ауто пута и никакво обавештење нисмо добили где су средства у износу од две милијарде и шесто милиона евра. Зашта су та средства потрошена када су то били закључци Владе која је радила на приватизацији три велика система. То су огромна средства и питање је јако озбиљно. Да ли су та средства потрошена за прескупу кампању? Колико се од тих средстава прелило у Војводину код господина Пајтића? Дајте нам извештај да ли су та средства наменски потрошена, а убеђен сам да се у Капитални фонд Војводине слила велика количина тих средстава и да су ненаменски потрошена.
  Друга ствар, време је да овај Парламент почне озбиљно да одлучује о питањима која за Србију живот значе. При том, не може изаћи неко у предизборној кампањи и обећати пет милијарди евра грађанима, преко акција, хиљаду евра по глави становника, повући тиме бирачко тело и тако добити изборе. Не може изаћи неко и рећи како ће повећати пензије на 70% просечне плате, а сада рећи - па добро, то ћемо да одложимо за наредну годину, а за ове акције, видећемо, можда буде нешто, а можда неће бити никад. То су два потпредседника Владе Републике Србије који прво обећају све и свашта, добију изборе, а сад кажу - пуј пике, не важи, али важно је да смо ми засели у Владу сад и нећемо је рушити јер више никад не бисмо тамо ушли, а ви се снађите и без наших обећања.
  Сматрам да је то неодговорно и ако се не испуне ова обећања, ми ћемо покренути иницијативу за опозив људи који обмањују Србију, који су постројили пет милиона грађана да стоје у реду и уписују акције, а онда од свега тога направили шегу.
 

- Повећање пензија на ниво од 70% просечне плате је економски неодрживо јер би то повећало дефицит у буџету за 2,7% домаћег бруто производа! Ово је најновије упозорење које нам стиже од председнице Светске банке за југоисточну Европу! Но, нашим властодржцима ни то није довољно, јер, како рекоше, светска економска криза не утиче негативно на Србију, ми смо неки посебан, изолован светски ентитет и не само да не утиче негативно, него ћемо ми још жестоко профитирати од светске економске кризе! Тако бар каже Божа канабис и даје часну теткину пионирску реч. У зависности од потреба наших министара, можемо закључити да светска економска криза селективно утиче на Србију! Свакодневно слушамо опречне изјаве два потпредседника Владе, господина Динкића и господина Кркобабића, где се први, с времена на време дозове у памет и каже како ће најављено повећање пензија урушити економску стабилност земље, а онда се оглашава други, горе поменути којем није јасно о чему то Динкић прича, а у крајњој линији, ни не занима га, јер, је он ипак социјално одговорно биће! Господо драга, питам вас: о чему сте размишљали када сте формирали Владу и тапшали једни друге по рамену пристајући на којекакве услове и жеље коалиционих партнера?! Да ли наредних десет генерација треба да плаћа цену ваших крајње неодговорних и економски нерационалних договора?! Далеко од тога да ми нисмо за то да се пензије повећају, али не на овакав начин јер пензионери од оваквог повећања неће имати апсолутно никакве користи, а ненадокнадиву штету ће истовремено претрпети и читав финансијски систем државе и сви грађани. Средства која су издвојена за повећање пензија морају од некуд бити надокнађена, буџет се мора од некуд пунити, а као што видимо, пуни се од повећања цене гаса за 60%, од повећања цене претплате и телефонских импулса, од повећања цене комуналних услуга, струје, градског превоза..., а како видимо, ни то није довољно, што показује енормни дефицит у буџету! Какаве ће онда користи пензионери имати од повећања за 10% када им због тога трошкови живота вишеструко расту? А, да не говоримо да овакво, линеарно повећање пензија нема никаквог смисла! Шта од оваквог повећања има пензионер који прима пензију у износу од 8000 динара?! Да ли од додатних 800 динара може да исфинансира сва ова поскупљења!?
  Примили смо на стотине позива где нам пензионери говоре да пренесемо Влади - немојте нас више бранити, поред оваквих пријатеља, не требају нам непријатељи. Зато је, још једном понављам, предлог Нове Србије да се ова уредба о линеарном повећању пензија замени уредбом којом ће се ПРВО најниже пензије подићи на неки, колико-толико прихватљив ниво, а онда се, од остатка средстава и остале пензије повећавати! Не постоји ни једна земља у окружењу, а која је у својим реформама одмакла много даље од Србије, да пензије износе 70% просечне плате. Тај однос је најповољнији у Мађарској где пензије износе 62% просечне плате, а не заборавите да је Мађарска је земља која је чланица Европске уније! При том, Србија је земља где постоји најнеповољнији однос запослених и пензионера где два милиона запослених финансира милион и шесто пензионера! Овакав однос је трајно неодржив ако се зна да је, заправо, запослено становништво главни финансијер пензија. Исплата пензија је заснована на сливању доприноса запослених у фонд пензијско-инвалидског осигурања где се та средства користе за текуће исплате пензионерима и другим примаоцима социјалног осигурања. Да би систем исплата пензија био одржив, неопходне су и одговарајуће демографске карактеристике становништва као и снажне економске перформансе економије у целини. Потребно је да по сваком пензионеру постоји минимум 3-3,5 запослених, а код нас, према најновијим истраживањима на једног пензионера долази 1,25 запослених што значи да број запослених и број пензионера има тенденцију да се изједначи тако да ће ускоро сваки запослени добити свог пензионера, а морам да нагласим да је током 60 их година прошлог века на сваког пензионера ишло је између 6-7 запослених. Имајући у виду да смо међу 10 најстаријих нација на свету, да нам је природни прираштај јако низак, да имамо скоро милион незапослених, да нам је домаћи бруто производ међу најнижима у Европи, јасно је да је пензијски систем код нас, овакав какав је, апсолутно неодржив. Имамо ситуацију где 200 хиљада пензионера живи испод границе сиромаштва, а ситуација се не решава повећањем од 10%! Трајно решење проблема било би увођење добровољног пензијског осигурања који функционише тако што запослени има посебан рачун на који је послодавац обавезан да уплаћује део доприноса радника, при чему тај радник у сваком тренутку има увид у стање на рачуну, а средства са тог рачуна се улажу, тј. капитализују. С тога, још једном вас молим, да овако озбиљним темама озбиљно и приступите и престанете да се бавите краткорочним и инстант решењима која никоме у овој земљи не доносе ништа добро и која служе, искључиво у сврхе испуњења ваших међусобних, коалиционих договора!
  Још једна ствар о којој вам вероватно грађани говоре је невероватан талас поскупљења. Поскупљење гаса на 34.01 за домаћинства и на 41 динар за потрошаче који се греју на даљински систем представља скоро две трећине просечне зараде у Србији па је логично поставити питање шта може да се купи за остатак просечне нето зараде, која према подацима Републичког завода за статистику, за септембар месец износи 32.969 динара (без пореза и доприноса) и у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у августу 2008. године номинално је мања за 0,49%, а реално за 1,38%. У септембру 2008. године у односу на децембар 2007. године цене на мало су повећање за 6,7%. У септембру 2008. године трошкови живота су у односу на децембар 2007. године порасли за 6,8%. Званични подаци истовремено говоре да је у августу просечна потрошачка корпа за четворочлану породицу износила 32.692, 40 при чему се куповна моћ од града до града, драстично разликује и у готово свим градовима за неколико хиљада премашује просечну месечну зараду. Убедљиво најнеповољнији однос ова два параметра имамо у Ваљеву где са просечном месечном зарадом од 26.384 динара треба напунити потрошачку корпу у вредности ид 33.236,96.. КАКО?! Хоће ли Худини да помогне?
  Цене у Србији нису одраз реалних тржишних дешавања већ последица политичких турбуленција на нашој политичкој сцени, а тренутно последица финансирања жеља и прохтева коалиционих партнера. Зарад партијских интереса и личних користи се упорно толеришу монополске структуре и картелска удруживања и на тај начин се, уместо јачања привредних структура, јачају страначке инфраструктуре! Бар мислите о овоме!

 Информативна служба НС