ВЕСТИ::: 18.10.2008. ОБРАЋАЊЕ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА И АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Даме и господо народни посланици, на члан 7. став 2, поднео сам амандман - да се став 2. брише. Образложење јесте, ако се одговорност правног лица, како је у ставу 1. члана 7. Предлога закона, изводи из засноване кривице одговорног лица, онда је правно немогуће и нелогично да правно лице може одговарати. Јер ако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена, наиме, ако је поступак против одговорног лица обустављен то значи да нема дела које му се ставља на терет, да то лице није кривично одговорно или да нема доказа да је то лице учинило односно кривично дело. То би значило да код одговорног лица није утврђена његова кривична одговорност, а без кривичне одговорности одговорног лица не може стајати ни одговорност правног лица.
  Даље, ако је оптужба одбијена онда значи на нема оптужбе према одговорном лицу, па се суди и није упуштао у кривичну одговорност одговорног лица. Код таквог стања ствари поставља се питање - како се може узети да је правно лице одговорно, ако кривична одговорност одговорног лица није утврђена, јер одговорно лице у тој ситуацији није оптужено.
  Заиста је ово неприхватљиво, госпођо министре. Професор Мартиновић је јако добро објаснио појам кривичног дела. Кривично одговорно лице може бити само оно лице, где је психички однос према том лицу, значи само оно које је психички одговорно, значи физичко лице. Овде нема субјективне одговорности правног лица и посебно овај део, због чега су наши амандмани одбијени.
  У образложењу се каже - да се на тај начин одступа од повезане одговорности правнога и одговорног лица, али је такав изузетак потребан у случају када је поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена због неких правних сметњи. Којих правних сметњи? Које су то правне сметње? Како ће неки инвеститор који улаже овде у Србији и заснива однос правног лица, уколико постави неког директора, бити он одговоран да је прибавио неку имовинску корист или направио неко кривично дело? Замислите човека у некој земљи који одговара због тога кривично - за шта је његово одговорно лице направило кривично дело. Заиста је то неприхватљиво, нестимулативно и зачуђујуће. Не може се на овакав начин говорити и овакав закон да се прихвати, јер заиста нема основа и овај став 2. заиста треба избрисати. Јер ако нема кривичне одговорности одговорног лица како може правно лице да кривично одговара?
  Овај део је био изузетно добро решен у Закону о прекршајима, кроз поступке у прекршајима и кроз привредне преступе. Уколико су казне биле мале, требало је подигнути те казне. Али уводити један овакав институт само због тога да би се трчало ка свим тим неким европским унијама, на овакав начин, малопре сам рекао, то ће бити изузетно нестимулативно управо за оне који треба да дођу у ову земљу да улажу, да се сусрећу са једним оваквим законом који потпуно одступа од нашег тренутног поступка. Значи, кривично дело не може да постоји за правно лице уколико је одговорно лице починило кривично дело.
  Дакле, посебно иритира - када се обустави поступак против одговорног лица да остаје кривица правног лица. Мислим да овај амандман који смо поднели заједно ја и колега Перић - треба прихватити, треба дорадити и мислим да ћете то имати у виду. Хвала.

- Даме и господо народни посланици, изузетно уважавам присуство наше министарке и на одборима и овде, њено присуство је заиста изузетно. Нисам задовољан овим образложењем.
  Повезаћу сада члан 6. и члан 7. Дакле, одговорност нашег правног лица из става 1. овог члана постоји ако је због непостојања надзора или контроле од стране одговорног лица омогућено извршење кривичног дела у корист правног лица од стране физичког лица које делује под надзорном контролом одговорног лица. Дакле, постоји могућност да у једном предузећу пропусти се надзор и неко физичко лице учини то кривично дело и тражи се одговорност и правног лица.
  Члан 7. - одговорност правног лица заснива се на кривици одговорног лица. У ставу 2. јасно стоји - под условима из члана 6. овог закона правно лице одговара за кривично дело одговорног лица иако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или оптужба одбијена.
  Можда сте ви госпођо министре у праву, али онда је овде, можда је техничка грешка. Tребало је да стоји - под условом из члана 6. става 2. овог закона правно лице одговара за кривично дело и физичког лица иако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или оптужба одбијена. Тако нешто би могло да постоји у пракси, али не могу да прихватим да се обустави поступак против одговорног лица из разлога неурачунљивости, а да онда опет одговара правно лице. Ако је неко лице неурачунљиво, поступак се обуставља, то значи да не може ни да одговара правно лице. Зашто би одговарало? Због тога што је примило неурачунљиво лице на посао? Да би се неко примио постоје одређени лекарски прегледи, постоји могућност да се докаже да ли је то лице пословно способно да обавља тај посао. Једино ако сте мислили да у ситуацији после извршеног кривичног дела то лице постане неурачунљиво. То могу да прихватим.
  Разумео сам вашу поруку, али онда је у образложењу овог закона, односно у образложењу зашто сте одбили амандмане требало јасно да стоји то, а не неке правне сметње. Које су то правне сметње? Упозорио сам да постоје лица која су власници одређених предузећа, којима ово није фах и заиста не могу да прихватим да на овај начин правно лице може да одговара. Разумео сам вашу поруку, али имало је места можда у овом ставу 2. став и уколико остане одговорност физичког лица, обустави се одговорност одговорног лица да остане одговорност, а уколико то може да буде. Али, наравно из свега онога што смо рекли моје претходне колеге, господин Перић и господин Мартиновић, не може се прихватити да правно лице може да одговара за кривично дело одговорног лица, поготово у ситуацији када је прекинут поступак против њега. Хвала.
 

- Госпођо потпредседнице, поново морам да вас деранжирам, али тако је предвиђено Законом и Пословником, чл. 225. и 226. Ако неко може, онда свакако ви можете да нам обезбедите информацију од министра унутрашњих послова, за кога не знам да ли се тренутно налази у Србији, јер у последње време постаје веома модерно у овој Влади да министри "пајају“ по свету, вероватно прате лик и дело председника Србије, па су стално по неким сједињеним европским државама и Америци, ваљда зато да би оправдали ону Цветковићеву "петицу“, пре свега за спољну политику. Слажем се са господином Батићем да та петица, као оцена за Владу, може да стоји само уколико је реч о академском рачунању, значи од пет до 10.
  Ова влада се зарицала да ће ући у озбиљну борбу против организованог криминала и корупције. Ево, ми сада дискутујемо о закону против корупције. На то све једним делом је Владу обавезао и председник Србије, који је у то име направио педагошки, плашим се можда више маркетиншки него реалан потез обрачунавања са "мангупима у својим редовима“.
  Ова влада се обавезала да ће по неким европским стандардима заштити новинаре и омогућити њихово слободно извештавање. Тако "Б92“, познатији као српска варијанта CNN, извештава више него слободно и има подршку све четири јахачице апокалипсе, како од миља зову Наташу Кандић, Соњу Бисерко, Биљану Ковачевић и Соњу Лихт. Студио "Б“ по слободи је одмах до "Б92“, ту је негде и "Фокс“, за непознаваоце енглеског језика, у преводу - лисица. Слободни су и заштићени и "Блиц“ и "Данас“. То је све одлично.
  Оно што није одлично је да изгледа постоје медији који су за неке, а можда и за саму Владу неподобни или можда неважни. У њих морам да убројим и "Курир“, који све тајно читају, а јавно га се, као, гнушају. Пошто ми из Нове Србије не делимо медије на оне који су нама склони или нису склони, већ инсистирамо на слободи и заштићености свих медија, морам да вас питам шта се то данас догодило са "Куриром“? Из редакције "Курира“ добили смо информацију да је јутрос, приликом спремања редакције, чистачица на другом спрату нашла закачену за жардињеру бомбу, за коју се испоставило да је разорне јачине. Да је та бомба експлодирала, вероватно би у кругу од 100 метара све било збрисано, да не говорим само о људима из редакције "Курира“, "Гласа“, "Грома“. За оне који не знају, редакција "Курира“ налази се у ужем центру града, у Влајковићевој, значи врло близу бивше Савезне скупштине.
  Стога, мислим да је неопходно да и ми овде, а и грађани да знају шта се то догодило, откуд та бомба у "Куриру“. Иначе, они су у јуну имали дојаву за бомбу која је била лажна. Срећом, овога пута није било дојаве, само је пронађена бомба. Значи, реч је о озбиљном нападу на слободу медија, угрожавање безбедности грађана. Бојим се да то може да буде порука и за саму Владу, па и за Скупштину, ако се одлучи да заиста уђе у озбиљну борбу против организованог криминала.

- Даме и господо народни посланици, било би ми драже да је моја драга колегиница Нада Колунџија прихватила, али немам ништа против, пошто је Влада прихватила овај претходни амандман, мало шале.
  Поднео сам амандман на члан 23. став 1. да се брише. Потпуно је неприхватљиво да се плата директора агенције изједначава са платом министара. У расправи у начелу више пута сам то истакао, пре свега мислим да је сама констатација, директор има право на плату једнаку непримерена и да би било пригодније да се каже, ако већ мора тако, у висини плате министра. Шта хоћемо са изједначавањем плата директора и министра. Да ли је то полако неки увод, можда хоћемо пошто смо сјединили неке ствари Одбора за спречавање сукоба интереса кроз овај закон, да ли је то можда један пут да се од ове агенције једног дана каже - ево много неких одбора, много неких чланова тог одбора, директори заменици директора, да ли то можда у једном тренутку, када се неком не буде свидело како ова агенција функционише - да се можда прави неко министарство?! Само у томе препознајем да се једна оваква агенција изједначава било у чему са рангом министра. Међутим, неприхватљиво и није имало никаквог разлога, мислим да је то ипак требало спустити на неке ниже лествице, па да директор, ако већ мора да уопште буде на неком нивоу, да буде у нивоу заменика државног секретара, а заменик његов да буде на нивоу помоћника министра.
  Управо у томе и због свега тога ми је драго да је овај претходни амандман на члан 22. прихваћен, јер је било предвиђено да директор директно бира свог заменика на његов предлог и ето једне лепе ствари, одједанпут, заменик тог директора, неки његов пријатељ, одједном се нађу у позицији државног секретара, бар по нечему, онда по плати. Милсим да је било другог пута, Закон о државним службеницима на положају, Закон о платама, ту је требало наћи неко решење. По мени је неукусно да се на овај начин одређује плата тог функционера који има све оне привилегије када му престане мандат од 6 месеци, што у принципу није спорно. Господин Красић је лепо рекао ону пирамиду власти од врха на доле.
  Шта је судбина овог закона? Судбина овог закона се полако може приметити у томе да је већ прихваћен један амандман да се одлагање овог закона, односно, примена одлаже са 1. октобра на 31. децембар 2009. године. Уопште, цео сет ових закона који су пред парламентом има неке рокове, наравно по хитном поступку. Неки ће да се примењују од 1. марта, неки осам дана по објављивању, неки уз овај амандман уз исправку посланика, а потпуно сам сигуран да ће ови закони више пута бити одлагани. Нисам сигуран да ће 1. јануара када буде требао да ступи на снагу овај закон, да почне да се примењује, да ће бити испуњени сви услови и да ће моћи да се поступа по њима. Видели смо како је то са државном ревизијом, видели смо да многи од њих, не само да имају проблем у функционисању, него и са смештајем. Србија је земља која има толико агенцијаи дирекција и неких регулаторних тела, да када уђете на сајтове, то је стварно зачуђујуће. Многи од нас овде ни не знају које су то све агенције и дирекције. У мом излагању преовладало је мишљење да када смо говорили о дирекцији мало пре, кривично дело одузимања имовинске користи, тамо смо већ формирали једну дирекцију. Сада формирамо агенцију, а укидамо судове. Дај Боже да ово што говорим не буде тачно и све профункционише на време. Суштина сваке дирекције и агенције је да буде неко регулаторно тело и да доноси неке подзаконске акте и правилнике. Данас сам рекао за ону дирекцију да личи на магацин, на неко стовариште где треба неку имовину да обезбеђујемо, да о њеној судбини дефинитивно се не одлучи. Сигурно да је добро да ова агенција постоји, сигурно да смо сви ми за борбу против организованог криминала и корупције. Чини ми се да пут до тог директора има много филтера, када будемо дошли до њега, чини ми се да ће ту да се нађе један чеп, да ће тај човек бити под великим утицајем. Јер, како почети са избором директора? Ко њега бира? Њега бирају Административни одбор Народне скупштине, Председник републике, Влада, Врховни касациони суд који још није основан, државна ревизорска институција, заштитник грађана, Социјално економски савет, Адвокатска комора Србије и Удружење новинара. Док све то лепо ускладите, да све то лепо обједините, мислим да тај рок који је дат амандманом, који сам већ поменуо, сигурно неће бити испуњен.
  Биће ту доста потешкоћа и као што сам рекао судбина овог закона и многих других закона државних службеника на положају, њихов избор који је још 2005. и 2006. дошао на ред, одложен је за мај 2006., а сада видимо да је опет одложен за 31 децембар 2009. године.
  Што се тиче овог амандмана, мислим да апсолутно није требало да се у овом члану бавимо висином плате. Могло је то на један елегантнији начин да се реши. Тачно је да је то нова агенција, тачно је да тамо морају да се испуне неки услови, али, кроз Закон о платама, кроз један такав облик одређивања плата било би много функционалније и боље. Зато сам предложио да се овај члан брише и надам се да ћете то прихватити.

 Информативна служба НС