ИНТЕРВЈУ::: 17.10.2008. СРБИЈУ УНИШТАВАЈУ СТРАНИ ЦЕНТРИ МОЋИ

Председник Нове Србије Велимир Илић у разговору за "Печат"

  Председник Нове Србије Велимир Илић за "Печат” отворено говори о најактуелнијим политичким и економским темама, о судбини Космета и Војводине, српској спољној и унутрашњој политици, гасном споразуму са Русијом, као и о свим довршеним и недовршеним пројектима које је он у Влади Војислава Коштунице као министар за капиталне инвестиције, а касније и као министар инфраструктуре започео, испратио од почетка до краја или завршио

  Велимир Илић је један од најистакнутијих представника петооктобарских промена у Србији. У две владе Војислава Коштунице био је министар (за капиталне инвестиције и инфраструктуре), а многи познаваоци прилика у српској економији истичу да је најзаслужнији што је огроман број пројеката, пре свега завршетак крупне путне мреже у великом делу Србије, завршен у рекордном року. Међутим, данас Велимир Илић упозорава да постоји много разлога због којих би грађани Србије требало да буду забринути. У разговору са председником Нове Србије покушали смо да откријемо ко и зашто успорава развој Србије у политичком и економском смислу.
* Усвајање српске резолуције од стране Генералне скупштине УН тумачи се као победа српске дипломатије. Имајући у виду и чињеницу да су дан после заседања Косово признали и наши суседи Црна Гора и Македонија, да ли је реч само о лажној нади или мишљење Међународног суда правде може да допринесе очувању наше јужне покрајине у саставу државе?
- Нама је дозвољено да одемо пред Међународни суд и затражимо његово стручно мишљење о статусу Космета, али оно није ни за кога обавезујуће. У питању је куповина времена, чекање да се ситуација на Космету среди и смири. Очигледно је да је Европска унија постигла договор са актуелном Владом Србије да се не помиње ЕУЛЕКС, међутим, он је и поред тога заживео. Нажалост, заживео је и Ахтисаријев план који је Србија одбацила. Србија ће добити неко мишљење које је необавезујуће, које неће променити ставове земаља које су признале Космет, а које ће актуелној власти послужити само у маркетиншке сврхе. После признавања независности од стране Црне Горе и Македоније, јасно је да је Запад чврсто одлучио да се на подручју Космета формира самостална држава. Важно је да се наша држава правно бори за Космет, да ништа не потпишемо и не прихватимо као обавезу, да би касније правним средствима могли да изгурамо причу о борби против противправног признавања независности Космета.
* Након што је Црна Гора признала Косово, из редова ваше странке изречене су оптужбе на рачун актуелне црногорске Владе, али нису изостали ни захтеви да се наша браћа много драстичније казне. Мислите ли да ће се односи између дојучерашњих братских република значајније погоршати?
- Важно је рећи и то посебно наглашавам, да је одлуку о признању независности Космета донео црногорски режим, а не црногорски народ. Измеду 85 и 90 одсто Срба, Црногораца и Бошњака било је против. Вековне нити између два народа не смеју зато да се покидају.
* На основу ваших речи може се закључити да сматрате како српска власт није искрена у намери да се сачува Космет у саставу Србије?
- У овом моменту српска власт цинцулира. То се и видело када смо правили резолуцију о Космету. Владајућа коалиција нема јединствен став о Космету, тако да резолуција није ни стављена на дневни ред за гласање, пошто није било већине за усвајање. Нема сагласности о томе да Космет треба да остане у саставу Србије, јер то не желе ЛСВ Ненада Чанка, мађарска коалиција и ЛДП. И онда се праве компромиси - Запад да не помиње ЕУЛЕКС, а власт тужбу Међународном суду. Боље би било да се ишло са тужбом пред Међународним судом правде против држава које су признале једнострану независност Косова. Ако се пресуди у нашу корист то би било обавезујуће, а ако не, остали би на позицијама на којима смо сада. А ми смо затражили само правни савет, који је необавезујући.
* Ипак, у тој коалицији постоји јединство када је у питању Статут АП Војводине.
- Статут Војводине за Србију је неприхватљив. Нажалост, таквим одлукама можемо Војводину кроз неколико година довести у позицију у којој се тренутно налази Космет. Војводина се укључује у неке еврорегије и децентрализују се управе које су изван државних институција. У причи о широј аутономији Војводине и јачању сепаратизма Чанак није усамљен, јер активно се укључио и Бојан Пајтић. Тај део политичке сцене са својим партнерима ради заправо на рушењу државе. Када говоримо о јединственом ставу владајуће коалиције, онда треба поменути и њихово заједничко рушење гасног споразума са Русијом, или уговора о концесији. Власт намерава да изгради Србију кредитним линијама, без концесија. А концесија би сада била повољна, поготово у тренутку када у свету влада финансијска криза. За Србију би најбољи модел била концесија, јер не мора ништа да улаже, а добила инфраструктуру.
* Поједине странке оптуживале су вас да сте радили у интересу концесионара, као и да радите против развијања Војводине. Шта је то Србија добила, а њена северна покрајина није?
- Никада нисам радио у интересу концесионара. Радио сам у корист државе. Мени је драго што се Војводина развија, она и треба да буде најразвијенији део државе, али потребно је и да друге регије напредују. Поједине војвођанске странке желе да држава све уложи у Војводину, а да се ништа не врати Србији. Србија је подигла кредит за батајничку петљу од 115 милиона евра, за темеринску петљу 50 милиона евра, као и кредите за завршетак аутопута Београд - Нови Сад, за реконструкцију дела аутопута Нови Сад - Суботица, као и за пут Београд - хрватска граница. Поред тога у Војводини су урађени нови гранични прелази, као и пут преко Сремске Раче, пут Београд - Вршац, банатска магистрала, мост на Тиси код Аде. То су све кредитне линије где се задужила цела Србија, да би се у Војводини градило. У тој регији, што се тиче крупне путне мреже, сви путеви су завршени, као и обилазнице око већих места.
* А каква је ситуација у осталим деловима Србије?
- Много лошија. Када се завршило са улагањима у Војводину, покрајинска власт не жели да се "њихово" троши на целу Србију. Убирање прихода мора да се распоређује на целу државу. Приходи које остварује Војводина треба да иду у буџет државе Србије, која је и уложила у тај део, па је нормално да те приходе убира.
* Пројекти о којима говорите започети су много пре формирања ове Владе. Да ли ће власт убирати заправо плодове вашег рада?
- Наравно. Скоро сви набројани пројекти урађени су у време две владе Војислава Коштунице, од 2004. до 2008. године. Тада је урађен велики део обилазнице око Београда која делимично улази и у Војводину, тунели, Стражевица, мост на Сави, надвожњаци. Све је то урађено док сам био прво министар за капиталне инвестиције, затим министар инфраструктуре. Две године сам радио на обилазници и сваки дан обилазио радове и сада је Влади остало само да доврши мањи део радова и организује свечана отварања.
* Да ли министра инфраструктуре Милутина Мркоњића сматрате вашим достојним наследником?
- Било би ми драго да Мркоњић настави да ради оно што сам започео и да постигне велике резултате. Сви ови започети пројекти последица су рада министарства док сам био на његовом челу. Свечана отварања ове године, и она која ће се догодити следеће, последица су рада управо министарства на чијем сам био челу. Сада Мркоњић треба да заврши наше и започне нове пројекте, да ради за наредну Владу. Процес изградње Србије је дуг. Добијање кредитних линија, концесије, процес је који може да траје од годину и по до две године. Управо су добили 450 милиона евра од кредитних линија које сам обезбедио као министар. Градња аутопута је посао који обично "закачи" рад две Владе. Пошто сте се забринули за Војводину, ево да докрајчимо и ту тему. Србија плаћа огроман новац за изградњу те регије, и то је највећи прилив који Војводина има. Две рафинерије налазе се у Војводини и сигурно није најразвијенија од производње пшенице, кукуруза и шећерне репе. Што је већа производња ових пољопривредних култура, већи је и губитак, јер се оне немају где извести (велику добит остварили су једино поједини бизнисмени који су власници шећерана). Уосталом, и наш највећи аеродром налази се на територији Војводине. То је капитални објекат, који је ковница пара за државу, баш као и рафинерија. И зашто се онда поједине политичке странке из Војводине противе да заживи гасни споразум са Русима?
* Шта ви мислите?
- Између осталог и зато што би се изградњом гасовода развио и источни део Србије. Уласком гасовода код Ниша део средстава би се прелио у источну Србију. Дистрибуција, гасне електране, градиле би се у околини Ниша, као и магистрални гасовод. А тиме би руководила источна Србија. Управо је гасни споразум прилика за експанзију источне Србије. У супротном, све најпрофитабилније било би, и већ јесте лоцирано у Војводини, као што је случај са рафинеријама и аеродромом. Па, и сам развој Београда дошао је скоро до Инђије, а развој јужног и источног дела главног града потпуно је запостављен. То што власт ради није равномерни регионални развој, већ привилегија за одређене делове Србије.
* Државни функционери обећавају да ће коридор 10 бити веома брзо урађен?
- Треба га квалитетно направити. Ја то знам најбоље, јер сам направио 4.000 километара путева у Србији. Без неке велике гужве реконструисао сам Сићевачку клисуру, путеве од Београда до Црне Горе, као и до Суботице, читаву путну мрежу према Републици Српској, Западну Србију, Борову главу на Златибору, тунел у Овчар бањи. Нисмо могли да градимо коридоре, јер нас је органичавао ММФ, због оквира годишње стопе задужења Србије путем кредитних линија.
* Ко је најодговорнији за лош регионални развој Србије?
- Не може један човек, Млађан Динкић, да буде министар привреде, економије, регионалног развоја, туризма и још да се пита и за приватизацију, НБС, енергетику, низ других пројеката и ко зна за шта још. Проблематика регионалног развоја треба да се разматра или у оквиру посебног министарства или у склопу Министарства инфраструктуре. Под контролом Динкића, по питању равномерног регионалног развоја не чини се ништа. Имамо практично две врсте министарства инфраструктуре. Коректно би било да капиталне инвестиције, инфраструктура и регионални развој буду у оквиру једног министарства. Тако је било када сам био министар, тада се највише и урадило. Није проблем само у регионалном развоју Србије. Несхватљиво је оно што чини потпредседник Владе Јован Кркобабић. Његов предлог да се пензије повећају линеарно је погрешан. Пензије треба да буду веће, али не на овај начин. Ваљда сви пензионери треба исто да једу хлеба, да се обуку и да плате струју и остале дажбине, а не само они са високим пензијама. Према Кркобабићевом линеарном моделу, пензионер који прима 80.000 динара, добиће повећање од 8.000 динара, а онај који има 8.000, само 800 динара. Где је ту социјална правда за коју се наводно залаже ова Влада, називајући себе социјално одговорном? Они праве још већи јаз између грађана, стварају богате и сиромашне пензионере. Не може се сав новац за инвестиције уложити само за повећање пензија. Шта је са младим људима? Изгледа да је решење за младе људе "даћемо им визе да напусте Србију". И тако ћемо постати држава са убедљиво највећим просеком старих људи.
* Претпостављамо да се овим не завршавају ваше замерке актуелној власти.
- Основни проблем актуелне власти лежи у томе што се у њиховим редовима налазе појединци које можете да купите. Ето, Драган Марковић Палма је пожелео жирафу у свом зоолошком врту и Влада му је обезбедила новац у вредности од 250.000 евра. Сутра ће да тражи мотеле, одмаралишта и ко зна какве још животиње. Владајућа коалиција постала је жељотека. Немам ништа против ЗОО вртова, али деца која их посећују морају прво нешто да поједу и обуку. У Србији је данас по евиденцији Министарства за рад и социјалну политику евидентирано 300.000 сиромашне деце. То је поражавајући податак. А у појединим местима више поједу животиње него сва деца. Ми смо држава која има више пензионера и незапослених него запослених. Наталитет нам је слаб, у села и у пољопривреду се не улаже, уништено је здравство и школство, народ живи под највећим стресом. Србија хоће у ЕУ, а нико да пита шта ми извозимо у ЕУ. Извозимо печурку, малину и купину. Да ли је то будућност Србије?

* Сматрате да Србија не треба да уђе у ЕУ?
- Шта је ЕУ донела Србији? Постали смо њихово финансијско тржиште. Овде су отворене њихове банке на штету наших. Исти је случај и са њиховим фирмама, пиварама, цементарама, телекомуникацијама, електроником. Никаква корист од њих. Увознички лоби потпуно је разбио привреду Србије, а вештачко одржавање евра по нереалном курсу убило је српски извоз. Увознички лоби царује Србијом и успео је да разбије и текстилну индустрију.
* У том контексту занимљиво је и ваше мишљење о уговору са Фијатом. Иако је проглашен за посао деценије, стручњаци истичу како ће он скупо стајати и државу и град Крагујевац.
- И у случају Фијата договорено је да се комплетно све до задњег шрафа увози из Италије. Могло је да се нешто прави и у Србији. Овај уговор са Фијатом државу ће скупо коштати. Ми градимо, а они користе. Желим да они дођу у Крагујевац, али на другачији начин. У граду који броји скоро 300.000 становника биће запослено само 2.400 људи.
* Да ли је приватизација донела нешто добро Србији?
- Просто је невероватно да смо све "живо" распродали, а да је држава опет у губитку. Још је само остало да се продају ЈАТ, ЕПС и Телеком. Осим тога, кредити страних банака неповољни су. Камате "убијају" наше грађане. Због свега тога под хитно би требало решити судбину "РТБ Бора", "Мајданпека", "Петољетке", "Јумка", "Симпа", "Коштане", фабрике беле технике и алата, сва та предузећа треба развити. Сетите се продаје "Сартида" Американцима у бесцење. Продато је стотине фирми, цементре, пиваре, фабрике, комплетна индустрија. Читаво тржиште смо продали. Несхватљива ми је макроекономска политика ове владе - продати оно највредније, а задужити се 29 милијарди долара. Очигледно је да је новац из НИП-а коришћен, пре свега у Војводини, за политичку кампању ДС-а.
* Прича о антируском лобију кружи Србијом. Имате ли сазнања ко чини тај лоби?
- Гасни споразум жели да сруши Динкић и његова екипа. Постоје два концепта: руски и западни. Руси хоће да нам граде гасовод и гасне електране, а Запад нуклеарне електране. Како та два концепта не могу да егзистирају заједно, започео је сукоб за покривање Балкана и Европе у енергетском смислу. Душа ме заболи када неко каже да је НИС продат за свега 400 милиона евра. То није тачно. Направљен је један међудржавни договор Србије и Русије, договор два министарства, две државне комисије, направљен је један аранжман и споразум, на основу којег смо ми власници НИС-а 49 одсто, Русија 51 одсто, при чему ми не улажемо ништа већ само дајемо земљиште. Све улажу Руси, при том улажу и 400 милиона евра. Сви знамо да НИС више вреди, али немамо да уложимо у инфраструктуру и инвестиције. Ако је гасни споразум прошао Владу, парламент, ако је потписан и ратификован, ако су у Кремљу потписивању, где сам био један од потписника, присуствовали председник и премијер Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница, председник и премијер Русије Дмитриј Медведев и Владимир Путин, како онда може Млађан Динкић да расписује тендер за поновну процену вредности НИС-а. Имамо ситуацију да се све одлучује у једном кабинету и да буџет контролише комисија коју је формирало Министарство финансија! Не може влада саму себе да контролише. Треба да јачамо државне институције и да се демократизујемо.
* Када смо код демократизације друштва, ви сте пре осам година били један од најистакнутијлх представника петооктобарских промена. Како гледате на догађаје из 2000. године и чињеницу да ниједно од предизборних обећања ДОС-а није испуњено?
- Ми смо се пре 5. октобра договорили да Србију демократизујемо, да поштујемо законе и да донесемо нови Устав. Минирања су почела одмах после 5. октобра. Мени су лидери ДОС-а рекли: "Вељо, немој ти да улазиш у Владу, ти ћеш ићи за председника Србије". Тада је мој рејтинг износио преко 60 одсто. Тај договор сам поштовао и сео са стране. А онда су ми рекли: "Е, Вељо немој да будеш сада председник, овај Милан Милутиновић је добар, све нас слуша, никоме не прави проблем". Па су почели са причама, ако мене поставе за председника да ћу ДОС-у правити проблем јер ће мени уз председника СРЈ Војислава Коштуницу рејтинг бити већи него заједно читавом остатку ДОС-а. Тада ми је покојни Зоран Ђиндић рекао: "Вељо, ти си мој друг, али не могу да се расписују председнички избори док ти се не скине рејтинг. Коштуница је постао председник државе и направио јаку странку и сада је главни у држави. Да ли сада треба исто и теби да урадимо? Да постанеш још популарнији и да направиш јаку странку. Ми смо јачи сада од вас и не може. Не дам. Вељо, ако хоћеш улази у Владу, ако нећеш не мораш". Рекао сам му да нећу да уђем у Владу и ту смо завршили. Зато је Мићићева постала в.д. председника; било је важно само да личност не буде популарна. А што се тиче тих предизборних обећања, морам да кажем да је тај ДОС скупљен с коца и конопца, као и садашња Влада. Ту су били и равногорци, и црногорци, и леви и десни, Милошевићеви губитници, добитници и губитници Осме седнице, бивши и тадашњи комунисти, сепаратисти и националисти, националне мањине. Све могуће је ту окупљено и тај политички бућкуриш није могао дуго да траје.
* Међутим, чини се да никада није било толико мафија у Србији, колико после 5. октобра. Друмска, царинска, просветна, спортска, сада и грађевинска. Како ту чињеницу коментаришете?
- Што се тиче грађевинске мафије, она постоји у сваком граду. Проблем је што код нас питање имовине још није решено. Зато се она, као, изнајмљује на 99 година. Легло грађевинске мафије се налази у Београду, тамо где су најскупље локације. Институције треба до краја да се изборе са мафијом, а не да долази до селекције по систему: "ове дирамо, а ове не". Не може се само обрачунавати са политичким противницима. Због тога све мање озбиљних људи који вреде и могу много да ураде за Србију, учествује у политичком животу. Зато је испливало толико неквалитетних кадрова, оних који су били одани и Титу, и Милошевићу, и Коштуници, и Ђинђићу, а сада Тадићу и свим могућим тајкунима. Исти људи мењају дресове и не излазе из кабинета. Не можете им ништа. А што се тиче мафије, 15 минута у сваком дневнику посвећено је спектакуларним хапшењима. Ако неко и мисли да инвестира у нашу државу, када види дневник помисли да је ово држава криминала и корупције. А за све те велике мафије које сте набројали, испостави се да су ситне криминалне групе, од којих већину правосуђе пусти на слободу. При том, здравствена мафија се не дира, јер је један исти министар из Г17 Плус шест годира на функцији и направио је свој лоби.
* И вас су оптуживали за малверзације приликом градње клинике у Чачку.
- Почео сам са привредницима из Чачка да градим клинику са циљем да доведемо доктора Нинослава Радовановића да оперише људе у срцу Србије, а не по иностранству за далеко већи новац. Намеравали смо то као ктитори да оставимо народу, желео сам да будем задужбинар. Али, онда је Б92 кренуо свако вече да ме напада. Нападао ме је лоби који је према појединим клиникама изгубио клијентелу и који има своју лекарску мафију. Сада та клиника, која је урађена према угледу на најбоље из Швајцарске, стоји празна и неупотребљива. За ту клинику дао сам своју уштеђевину, новац који сам зарадио за 20 година мукотрпног рада.
* Медији су истицали да немате све потребне папире и дозволе.
- То није тачно. Када ми је екипа Б92 дошла да тражи папире, избацио сам их напоље. Ко су они да мене проверавају и да им се ја правдам?! Примера ради, Делта сити нема употребну дозволу. Јуре Перу и Жику за дозволе, а не дирају најјаче који немају употребну дозволу за хиљаде изграђених квадрата.
* Да ли мислите да су медији објективни или у Србији влада медијски мрак?
- Погледајте у шта су се претворили медији. Баве се питањима попут ових: ко је с киме спавао, ручао, ко је ухапшен итд. Многи медији нападају државне институције, као што су Црква, Војска, полиција, САНУ. А нигде да се спомене неки добар пројекат. Највећу штету држави чини Стратеџик маркетинг и Срђан Богосављевић. Он је прогнозирао да ће кандидат НС за градоначелника Краљева добити 1,6 одсто, а добио је 46 одсто, а у другом кругу 75 одсто! Говори да Коштуница и ја не можемо да пређемо цензус и онда народ то укапира и не гласа за нас. Тако је било и када су одржавани председнички избори. Од првог секунда само се говорило о дербију између Бориса и Томе. Добро је што сам и освојио тих осам посто. Нама то намећу страни центри моћи и стране обавештајне службе. Богосављевић лаже и измишља резултате према страном налогу. Исти ти Американци говорили су да је Милошевић фактор стабилности на Балкану, па су нас бомбардовали, а њега стрпали у Хаг и мучили до смрти. Само се такмичимо да имамо што више европских закона. А нико се озбиљно не бави економијом, привредом и запошљавањем.
* У Србији се мало говори о економској кризи у свету? Да ли ће по вашим сазнањима погодити и нашу земљу?
- Власт је још од раније трпала новац у стране банке ради великих провизија. Како је могуће да толики новац стоји као девизна резерва, а нема за улагање у Србију? Зашто држава не добија провизије уместо појединаца. Све озбиљне државе у свету држе девизне резерве негде до седам одсто од укупног новца, а не 40 одсто као код нас. Светски стручњаци кажу да је висина девизних резерви еквивалентна новцу који држава, у време кризе, може да увезе. Макроекономска политика у нашој држави јако лоше се водила и пре ове финансијске кризе.
* Летос је најављено формирање опозиционог патриотског блока којег би чинили СРС, ДСС, НС и Покрет социјалиста. Да ли ће после подела у СРС-у тај блок моћи уопште да заживи?
- Актуелна власт разбила је опозицију. Убацила је коску у опозицију и успела да подели СРС. При том, 90 одсто посланика те странке у парламенту се бави сукобом између себе, с једне стране СРС, с друге СНС. Жалосно је то што се догодило са СРС-ом и што власт ужива у томе, а да нико у опозицији услед тих дешавања нема времена за озбиљно окупљање и критику актуелне власи. Чека се ко ће кога да подржи у тој подели. А власт, таква каква је, може мирно да вегетира.