ВЕСТИ::: 14.10.2008. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС АЛЕКСАНДРЕ ЈАНКОВИЋ И СРЂАНА СПАСОЈЕВИЋА У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

- Поштована потпредседнице, колеге посланици и грађани Србије, позивам се на члан 100, а у вези члана 226. Тражим нека обавештења која су битна за вршење моје функције народног посланика. Подсећам све вас и грађане Србије да би сутра требало календарски да почне грејна сезона у држави Србији. Сва срећа, па ћемо још неколико дана имати топло време.
  Наравно да сви знају шта је оно што хоћу да питам и молим Вас, као потпредседницу, да искористите свој ауторитет и пружите свима нама обавештење - шта је мотивисало Владу Републике Србије да донесе одлуку о поскупљењу цене гаса по кубику од 59,9%? Ћутање посланика владајуће коалиције не могу другачије да тумачим него као знак одобравања. То што ви нама по ходницима слежете раменима, крстите се и чудите као и ми, то грађанима Србије не значи ништа.
  Хоћу да вас подсетим да цене енергената, па и гаса, на светској берзи падају, само у држави Србији расту и то за колико - за 60%. То је просто несхватљива одлука. Не знам ко може да објасни грађанима, који су државном политиком у задњих неколико година, практично, навођени да користе гас као енергент за грејање својих станова и кућа. То су државни програми и на општинским и на градским нивоима. Многи грађани су подигли кредите да би купили гасне котлове и у овом тренутку имају повећање од 60%, без икаквог објашњења. За грејање на даљинске системе је повећање од 38%.
  Замислите, та одлука је потпуно технички неизводљива и неприменљива, јер постоји уредба Владе Републике Србије да локална комунална предузећа која се баве грејањем станова и јавних установа, на годишњем нивоу не могу да подигну цену више од 6%.
  Према томе, овом одлуком, осим што је неразумна, осим што ми верујемо да нисмо у 1992. и 1993. години, када је инфлација колика је била, практично, она је неприменљива и згрожени су системи грејања, тако да грађани не знају шта да раде, осим тога што се осећају превареним, поготово пензионери, господине Чолаковићу. Очекујем од Вас да овде изађете. Само са овом одлуком њима су смањене пензије реално за 30%. Ми ћемо сада тобоже да им повећамо 15%.
  Молим да искористите Ваш ауторитет и молим Владу Републике Србије, заиста не говорим страначки, да преиспитају ову одлуку, јер већ имамо одлуке градских скупштина, као што имамо Одлуку Градске скупштине у Чачку, где се тражи од Владе Србије да преиспита ову одлуку. Она је просто несхватљива, да у овом тренутку, када је светска економска криза и када очекујемо, како неки економисти и аналитичари кажу, тај талас кризе, хвала Богу, још увек није ударио на нашу земљу.
  (Председавајућа: 3,30 минута)
- Извињавам се, још десет секунди. Ако је проблем, прекинућу и јавићу се поново.
  Дакле, тражим од Вас да не буде као прошли пут када сам Вас нешто питао и то тако прође, тражим објашњење, а тражим и формирање анкетног одбора и очекујем подршку посланика владајуће коалиције, јер се на гас греју и грађани који су гласали за странке владајуће коалиције, да макар дају неко разумно објашњење.
 

- Чланом 44. где је одређена надлежност повереника, између осталог се каже: даје мишљење у вези са успостављањем нових збирки података, односно у случају увођења нове информационе технологије у обради података, па у тачки 8. даје мишљење у случају када постоји сумња да се неки скуп података сматра збирком података, у смислу овог закона.
  Само ове две тачке, а и цео члан 44. довољно су илустративне да укажу за потребу за ближим одређивањем критеријума, тј. на основу чега ће повереник дати такво мишљење. Ако начин на који повереник остварује своју надлежност не буде ближе одређен, ризик од произвољности постаје већи него, рецимо, у случају институционализовања, што мислим да је основни недостатак овог закона, тзв. савета стручњака, који би уједно представљао и неку врсту ограничења или коректива евентуално остваривању неких других интереса, осим законских.
  Већ у начелној расправи сам рекла да, без обзира на прокламовану самосталност повереника, као државног органа кога бира Народна скупштина, политичка реалност у Србији нас учи да никако није исцрпљена потреба за додатним механизмима контроле јавности над радом повереника.
  У то име сам поднела амандман на члан 44. где се после тачке 16. додаје тачка 17. која гласи: "Повереник је обавезан да једном годишње подноси извештај Народној скупштини Републике Србије“. У члану 44. став 1. после тачке 17. додаје се тачка 18. која гласи: "Повереник је обавезан да најмање два пута годишње издаје информатор о свом раду, који ће бити доступан јавности, у мери у којој тако објављени подаци не угрожавају законом заштићени интерес“. У члану 44. став 1. после тачке 18. додаје се тачка 19. која гласи: "Повереник је обавезан да, без одлагања, на Српском језику и на језицима који су, у складу са законом, одређени као језици у службеној употреби, издаје и ажурира приручник са практичним упутствима за делотворно остваривање права уређених овим законом“.
  Овим би се ипак прецизније одредио делокруг обавезних активности Повереника у Закону о заштити података о личности. Повереник јесте обавезан да једном годишње подноси извештај Народној скупштини, што је регулисано преузимањем одредаба Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, али будући на квалитативну разлику између ових података и података о личности, неопходно је делимично преузимање ове регулативе и експлицитно законско дефинисање обавезе Повереника да Народној скупштини поднесе извештај у вези са Законом о заштити података о личности.
  Преузимањем одредаба Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, чланови 39. и 40. предвиђена је и обавеза Повереника на објављивање и издавање информатора. Но, обзиром на огроман број потенцијално заинтересованих лица чији се подаци убацују у централни регистар збирки података, неопходно је прецизно дефинисање обавезе издавања информатора и у самом Закону о заштити података о личности.
  У циљу што прецизнијег дефинисања законских обавеза Повереника, неопходно је да у делокруг његових активности уђе и обавеза објављивања адекватног приручника, по угледу на члан 37. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Верујем да се на овај начин омогућава већи степен правне сигурности и да се Повереник више излаже контроли јавности.
 

- Даме и господо народни посланици, нисам желео да се јављам по првом излагању господина Југовића, али сматрам да су повређени чланови 101. и 104. Господине Југовићу, ви сте рекли да десна страна парламента опструира рад. Заиста сам помислио да сте рекли да десна страна парламента опструира рад. Заиста сам помислио да се то не односи на посланике Нове Србије, који све време чекају да се ради по законима, да ова Скупштина почне са радом. На прозивку из ЛДП ви сте изашли овде, извинили се и рекли сте да не мислите да се то односи на посланике ЛДП.
  Десну страну овде сачињавају и посланици Нове Србије. Заиста не могу да схватим да оволико данас имамо проблема са радом овог парламента, опструкција је константна. Верујте, није опозиција крива зато што је председавајући пропустио у старту рада ове седнице да утврди кворум. Имали смо само 75 посланика у сали и после сат времена смо се сетили, када је господин Драган Шормаз хтео да упозори, брже-боље да прекинемо и да дамо сат времена паузе.
  Иза тога нон-стоп надмудривање. Председник парламента је отпутовао у иностранство и имам утисак да председавајућа целог дана жели да нам покаже добру лекцију из Пословника о раду Народне скупштине. Заиста би било коректно да се са тим престане. Више посланика је на то овде упозорило. Мислим да грађани Србије не треба на тај начин да уче Пословник, већ да се баве актуелним проблемима. Једино што су посланици Нове Србије овде истицали јесте страховито поскупљење гаса, а то је од сутра, јер сутра ступа грејна сезона. Људи у Србији ће бити принуђени да узимају алтернативна грејања, да користе друга грејања. Зар смо ми на тај начин принуђени да трошимо буџет наших грађана? Некоректно је. Не може се то разумети. Заиста би било коректно да Влада објасни због чега је било то поскупљење.
  Други велики проблем који је ових дана пред грађанима Србије јесте да ли су њихови депозити у банкама, оно мало муке коју су уштедели и ставили на књижицу, безбедни? Грађани Србије на то имају право. Више пута су преварени. Заиста тражимо да Влада под хитно да одговор на та питања.
 

- Таман сам се јавила за повреду Пословника по основу 225. и 226. да Вас питам када ћу коначно да добијем реч. Међутим, пошто сам је добила, идемо.
  Амандман на члан 59. Закона о заштити података о личности, нећете веровати. Члан 59. гласи: "Повереник за информације од јавног значаја установљен Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја наставља са радом под називом - Повереник за информације од јавног значаја о заштиту података о личности“. Моје питање је - зашто се по аутоматизму поверенику за овако озбиљну област, каква је област информисања од јавног значаја, повећава делокруг обавеза, једноставније речено, проширује обим посла до те мере да је то готово немогуће да један смртан човек контролише све живо и неживо. Уз све стручне службе које име, уз заменика, он ипак тешко да може да буде свевидеће око или "велики брат“ за тако квалитативно различите групе података. Док је приоритет повереника за информације од јавног значаја повећан степен јавности и како се то популарно каже сада овим неким новосрпским језиком - транспарентност информација, приоритет повереника за заштиту података личности јесте повећан степен правне сигурности грађана да ће њихови лични подаци бити заштићени од могућих погрешних употреба или злоупотреба у јавности, тек за информације о грађанима, које представљамо.
  Када је реч о централизацији података о личности, несумњиво је да постоји озбиљан тоталитарни потенцијал пројекта "чипизације“ грађана. Студије надзора и контроле одавно су утврдиле ефекте посматрања на понашање људи. У пионирском раду из ове области Џереми Бентан још давне 1791. године саставио је нацрт посебног система затворског осматрања које је назвао "Паноптикон“. То је кула која се налази у центру кружног затвора и у њој се иза затамњеног стакла налази чувар који посматра затворенике. Не знајући да ли их и када неко посматра, затвореници "нормализују“ своје понашање. Сам Бентан је сматрао паноптикон јединственим инструментом стицања моћи над свешћу затвореника. Доста касније, Мишел Фуко ће паноптикон узети као метафору за дисциплинујућу био-политичку репресију модерног друштва над појединцима. Савремене студије надзора и контроле, такође, критикују модерне системе надзора, као што је биометрија, због тога што ће се такорећи целокупно друштво претворити у невидљиви затвор у коме су сви грађани заправо осумњичени као потенцијални криминалци и терористи. Знајући да их у било ком тренутку неко посматра, грађани су принуђени да инхибирају и униформишу своје понашање, а што би метафорички речено, у ствари значило да се закива и последњи ексер у овај драгоцени ковчег слободног друштва.
  Оно што је интересантно је да коришћење биометријске технологије и у комерцијалне сврхе, пре свега ради обезбеђивање пословних објеката на Вол стриту, почиње баш у Америци. Од тада коришћење биометријске технологије доживљава незапамћену експанзију како у јавном тако и у приватном сектору. Без сумње, највећи покретач ширења биометријске технологије је влада САД. Тако, амерички закон о повећаној безбедности и граници и реформи визног система из 2002. године да државе чијим грађанима нису потребне визе за улазак у САД морају у року од две године да уведу биометријске пасоше како би то право задржале. Како би изашао у сусрет америчким безбедносним захтевима, а након постизања политичког консензуса на самиту у Солуну 2003. године, Савет ЕУ је у децембру 2004. године усвојио уредбу уређивања заједничких безбедносних стандарда и биометрије у пасоше и остала путна документа издата од стране држава чланица. До краја 2006. године већина држава чланица ЕУ почела је да издаје биометријске пасоше са уграђеним даљинским читљивим бесконтактним чипом на коме се, између осталог, налазе дигиталне фотографије и потпис власника исправе. Због тога што је и сама одлучила да уведе биометријске пасоше, ЕУ је захтевала од кандидата али и потенцијалних кандидата у које спада и Србија да у циљу либерализације визног режима и они пређу на биометријске путне исправе.
  Ова мала дигресија, посвећена објашњењу биометријске технологије и њене основне намене за повећање опште безбедности државе али и грађана, објашњава зашто сам овим амандманом предвидела да повереника за заштиту података о личности бира Народна скупштина Републике Србије на предлог Одбора за безбедност. Уз дужно поштовање господину Шабићу, актуелном поверенику за информације од јавног значаја, не мислим да је добро и разумно додати му овлашћења до психофизичких неиздрживих размера. Осим тога, овакво обједињавање улоге које треба да обавља једна личност као да је мултипла, вишеструка личност, поред потенцијалних политичких, може да има и озбиљне психопатолошке елементе. Ни то што је господин Шабић из истог жутог предузећа као и председник Тадић, који има толико фактичких функција да подсећа на индијско божанство Шиву, није довољна квалификација за место које, како сам у начелној расправи рекла, даје готово папска овлашћења. Можда би једина права личност за овакву функцију био само чувени министар опште праксе по амбицији, а министар и повереник за опструкцију сваке владе - господин Млађан Динкић. Једини је он довољно некритичан да буде на овако мегаломанској дужности. То би можда била и утешна награда што му се није испунила жеља из гувернерских дана да му се фотографија нађе на највреднијој од свих новчаница. Једино је он и довољно искусан у стратегији хидре која своје пипке пружа где год постој и најмања могућност згртања. У образложењу одбијања мог амандмана, Влада се позива на упоредно законодавство, наводећи пример Аустрије. Шта сада треба!? Да на овог кеца из рукава Влади ја извадим неки адут у виду законодавства, не знам, Немачке или суседних земаља или Велике Британије? Није питање чији је већи и бољи, наравно, мислим на закон, већ како га прецизирати, тако да одговара мери ове државе, њених грађана и врло компликованој реалности.

 Информативна служба НС