ИНТЕРВЈУ::: 14.10.2008. МИЛО ЂУКАНОВИЋ И ДАНАС ПРЕКО СВОЈИХ ИНСТАЛИРАНИХ ЦРНОГОРАЦА У БЕОГРАДУ И ДАЉЕ ВЛАДА И СРБИЈОМ И ЦРНОМ ГОРОМ

Председник Нове Србије Велимир Илић за "Сведок"

  Велимир Илић, народни посланик, председник Нове Србије и бивши министар у Влади Србије, ма колико често га било у јавности, није љубимац медија у Србији. Истина, многима можда смета што Велимир Илић увек говори (за разлику од других политичара) оно што мисли, не размишља шта ће који тајни центар моћи о томе да каже и мисли, покадкад упадне у сукоб са новинарима, али он је увек човек који има шта да каже. Свиђало се то неком или не...
  У овом интервју, први човек Нове Србије одговара о ономе што би други радије (можда је и мудрије) прећутали, али да није тако то не би био Велимир Илић...

- У Србији има великих проблема данас. Прво, не поштују се закони који се доносе у Парламенту, не поштује се Закон о избору народних посланика, не поштује се Закон о радним телима Скупштине, не поштује се Закон о министарствима... Сад видите финансијску кризу која захвата цео свет, а самим тим и Србију. И, огласи се Млађан Динкић и говори о стабилности банака.
* У чије име се он обраћа?
- Па, то је наша трагедија. Причате о концесији, огласи се Динкић, причате о гасном споразуму, опет Динкић, причате о приватизацији, о Бору, опет Динкић.
* Шта ради, ако је тачно што тврдите да Млађан Динкић преузима многе прерогативе које нема, премијер Мирко Цветковић?
- Питамо се, да ли је Млађан Динкић премијер или је Мирко Цветковић премијер? Ако је Мирко Цветковић заиста премијер, он мора да преузме своје надлежности јер ће сутра неко бити пред народом одговоран за све погрешне потезе. Велики проблем државе је презадуженост. Највише смо се задужили због здравства, а није завршен ни клинички центар, нису урађене многе болнице... Ми смо били под строгом контролом Међународног монетарног фонда до пре две године. Имали смо контролу инвестиција и кредитних задужења у Србији. Међутим, кад смо изашли из те контроле, једноставно отргло се свему и почела су максимална задужења.
* Задуживање је некад неопходно?
- Није грех задужити се за нова радна места, за инфраструктуру али задужити се за неке глупости, е то је веома дискутабилно.
* Ко контролише та задужења?
- Министарство финасија је одговорно и контролише задужења. Наравно и сама Влада и премијер којима одговара министарство финансија. Према томе, овде не поштујемо закон о министарствима зашта је ко одговоран. Ово је критично време и зато је неопходан један експозе премијера да чујемо како он види ову ситуацију и нека он преузме одговорност за оно што ће посаветовати, урадити и направити. Србија мора да стабилизује своју финансијску ситуацију, да се грађанима обрати неко одговоран, а не да се обраћају неодговорна лица, да дају сугестије, своја мишљења, а да то нема никакве сврхе.
* Помињу се неки нови кредити, ново задуживање?
- Србија не може да се задужује сада када су све кредитне линије најнеповољније у последњих педесет година, а да бежи од концесије која је у овом периоду нешто најповољније што може да се инвестицијама користи у Србији. Ми све радимо наопако.
* Коме то одговара?
- Ми кршимо нешто што смо могли да завршимо. Велики је проблем што бежимо од одговорности да почнемо да радимо пројекте који ће сами себе финасирати кроз концесије, кроз нова запошљавања и тако даље. Цео свет тако ради.
* Ја Вас разумем, али је Динкић дао другачије тумачење, и отприлике каже: ”Ми ћемо да градимо путеве, ми ћемо сами да финансирамо”... Одакле сад одједном Србија има те паре, а у доба док сте Ви били министар тих пара није било.
- Динкић, наравно, нема тих пара и то и јесте трагедија што се на крају ништа не догоди. Ми смо раскалашни, како наш народ каже. Ево, неко је некад за време Слободана Милошевића дао аванс Ербасу за куповину авиона, 23 милиона долара и више нико никад није поменуо те паре у животу! Долазили су ти људи код мене када сам био министар и говорили ми :”Људи, ви имате код нас 23 милиона, шта да радимо са тим парама”?
* И шта је било?
- Писао сам министру финансија,а они кажу - адакта. Људи, па о чему се овде ради? Да ли је то нормално да неко да 23 милиона долара некоме и да заборави на то.
* Јел' Ви мислите да је то стварно заборављено или постоји позадина?
- Па, не знам. Дигла се фрка и одједном то опет нико више не помиње. Сећате се одређених афера у Србији? Царинска мафија, највећа пљачка у историји Србије, професори, друмаска мафија, фармацеутска мафија, грађевинска мафија, фудбалска мафија... И све то нестане! Сви су ослобођени, сви су враћени на посао и свима се плаћају велике одштете. Да ли ми можемо нешто да покренемо?
* Ипак све чешће се говори о спрези власти и мафије, о организованом криминалу, о утицају политике на судство, о корупцији... Можемо ли заиста нешто да урадимо?
- Можемо, кад се уведе права борба против корупције, а не да власт контролише судство, а тајкуни Владу. Механизам је веома битан. Код нас се борба против корупције користила кад хоћете да склоните непослушнике у владајућој партији, а користите то и једним ударцем вратите рејтинг странци, али и склоните политичког противника. И друга ствар, која је врло битна: Кад људи оду са власти, онда их јурите мало за корупцију да их елиминишете као будуће политичке противнике, а код нас је корумпиран онај ко је на власти.
* Мислите да само они који су на власти могу да буду корумпирани?
- Никог ко је на власти не дирају. Никог не јуре за време мандата јер то, тада, није у интересу Владе, јер може да падне Влада. Једина права борба против корупције моћи ће да се покрене тек ако и опозиција буде присутна. Опозиција би била мотор антикорупцијске владе, јер њој одговара да нађе некога у власти да је корумпиран, а не да га јурите кад престане да буде на власти, јер он тада не може да буде корумпиран. Опозиција мора и треба да буде покретач одређених активности.
* Ви сад, као народни посланик стално постављате нека питања, али утисак је да слабо добијате одговоре?
- Зар је тешко одговорити на питање колике су буџетске резерве Србије? Где се оне налазе? У којим банкама, под којим условима, да ли су те банке сада угрожене или постоји ли могућност да пропадну?
* Ви поодавно имате низ примедбе на рачун коришћења државних пара?
- Пре свега, постављам та питања да бисмо заштитили наш новац који се налази по банкама. Уз то, која још држава жели развој и запошљавање, а држи, на пример, 40% девизних резерви од свог буџета. Ни једна на свету! Ми дамо паре по најјефтинијим ценама, а то се радило и у локалној власти и у републици, и тако су стварани финансијски гиганти, тако су створене поједине банке и поједини тајкуни. Тада је био налог одређене политичке партије на власти да се депозити држе по одређеним банкама са 2% камате годишње по закону, а те банке пласирају грађанима и привреди са 15-20% исти новац. Па, и баба Симана ће да буде добар финансијер.
* Помињете баба Симану, а мислите на?
- Тако смо направили тајкуне, тако смо направили финансијске моћнике који су временом ојачали и прерасли државни капацитет и постали контролори власти, политичких странака, свих грађана Србије... Па, од њих све зависи.
* Шта зависи?
- Све, како ћемо живети, шта ћемо радити...
* Да ли Ви мислите да има моћи и добре воље да се то једном расправи, врло аргументовано и основано?
- Сви беже од разговора, нико не жели да се покрене та тема.
* Сад је главно ово око Мишковића и Бека, које је Томислав Николић поменуо?
- Слушајте, ја немам ништа, не желим да помињем имена нити да се интересујем за било кога. Али, важно је да се створи један принцип: ако се крене у антикорупцијску борбу, онда морамо видети где су државне паре, где су резерве, где су државни депозити... Ви сад можете да направите коју год хоћете банку да буде водећа - продате државне депозите, напумпате, продате, зарадите милионе. Одете у другу банку и урадите исто.
* Како коментаришете чињеницу да је задужење Србије око 30 милијарди долара? У међувремену продато је ¾ Србије, а истовремено су и грађани задужени 10 милијарди.
- То је необјашњиво. То значи да ми немамо екипу у Влади која води макроекономску политику и немамо механизам контроле свега тога из Парламента. Ми трошимо месецима новац без ребаланса позајмљујући га из приватних фондова. Ми подижемо пензије без ребаланса. Данас је Парламент једна формалност, јер та владина већина ће фиктивно, може кад хоће, да озваничи и легализује нешто што се успут ради. Уместо да Парламент буде место где ће се одвијати главна борба за финансије и контрола финансијских токова, он је постао место где се легализују одређене криминалне радње.
* Зашто?
- Проста ствар: ја јесам за подизање пензија, али је немогуће да се то уради без ребаланса! Немогуће је да се ишта дели без ребаланса. Видите, амерички конгрес - он бије битку за сваки долар, а ми то не радимо, ми то дамо олако. Кажу, рекао је Динкић даћемо паре из приватизације и он је дао паре и завршио посао, а онда то дође у Парламент и онда то фиктивно покрије. Ми нисмо против повећања пензија, далеко од тога, али ми смо били за повећање пензија само за оне са најнижим пензијама, да се оне подигну до неког прага, да људи не буду у сиромаштву, несрећи, беди... Па, не може човек да има пензију 7.000 - 8.000 динара! Некоме је повећање од 10% велико, ономе ко има пензију 80.000 динара, а онај са малом пензијом је добио 800 динара. Сваки пензионер треба исто да једе, да плати струју, лекове, треба да има додатно грејање. Живот сваког пензионера је скупљи него живот младог човека! Мора да се лечи, мора да буде у топлом, под сталном терапијом, посебна храна... Ми јесмо да се пензије подигну, али да кренемо од оних најнижих и да их подигнемо до одређене границе. То треба да буде стратегија државе. Да би неко преживео, у држави најмања пензија мора да буде 15.000 динара. Кад се то деси, онда ћемо подизати линеарно пензије и онима који бећ примају веће пензије.
* То је стратегија?
- Ово сад је тренутно разрешење пензионера да би подржавали Владу. А сада да поставимо друго питање: шта ако омладина направи своју партију па кажу "ми немамо радна места“? Како њима да омогућимо да преживе? Како ће млад човек који не може да нађе посао, а има више од 800 хиљада људи који су незапослени, а милион запослених, шта он да ради? Граница између запослених и незапослених се опасно приближава. Има и оних који фиктивно раде, а месецима не примају плате. Како ће млади људи да преживе? Ко ће њих да исфинансира? Зато се младе девојке одају проституцији, дроги, животу у неморалу...
* Ипак, бар вербално, многи од ових на власти обраћају се младима?
- Чекајте, млади немају посао, а морају да једу, да се обуку... Да ли је једино решење младима порука: “ми ћемо вам омогућити визе па идите где год хоћете“? Уништићемо сопствену државу! Остаћемо без младих људи и постати најстарија држава у Европи. Како млади људи да имају потомсто, да склапају бракове, ако не могу сами да преживе? И о њима мора да се води рачуна. Да би били успешна Влада, морају да омогуће запошљавање радно способног становништва. Успех једне Владе се цени по порасту запослености радно способног становништва.
* Ми смо се, као држава, задужили максимално, грађане смо задужили максимално, а продали смо све што је могло да се прода и поново смо где смо и били пре пет година, ако не у још тежој ситуацији.
- Ево, сад смо у дефициту буџета и сад неки чланови Владе предлажу да се повећа ПДВ или да се хитно прода Телеком. А у то време раскоша ми правимо, на пример, непрофитабилне инвестиције. Покренули смо питање туристичког центра на Старој планини. Ја сам за то, али треба неко да уради бар студију.
* Тамо често нема снега!?
- Треба неко да уради студију да ли тамо има снега, колико га има и колико ће нас коштати прављење вештачког снега. Ми правимо скојалиште у Јагодони! Еј, бре, људи, да ли смо нормални, купујемо животиње... Имамо најскупљу Владу!
* Зашто?
- Како зашто!? Па сви који подржавају Владу траже нешто да ушићаре и Влада сада, да би опстала, испуњава жеље свима. Наша Влада је постала "жељотека“ њених обожавалаца и оних који је подржавају
* Пре неки дан је, рецимо, заседање Скупштине Србије обележила расправа "Вашег“ Маркићевића и Палминог Петровића. Изречене су озбиљне претње преко скупштинске говорнице.
- Ми не желимо никоме да претимо. Ја сам покренуо једну озбиљну тему, како се ненаменски троше буџетска средства. Нисам никога поменуо, нисам поменуо ко троши, само сам тражио од Владе одговор на питање како је могуће да неки министар троши буџетска средства за неке приватне хирове, доказивања... Онај ко се брани, он почиње да напада, прича свашта. У Влади се чује "ми ћемо вама ово, ми ћемо вама оно“. Е, зато и јесмо овде где смо! Мени долазе људи из полиције, долазе људи који су били оптужени за одређене ствари где су их у истражном затвору притискали: "Само помените министра Илића“ и они лепо кажу "па, ми не знамо човека, нисмо га никада уживо видели“, "нема везе, помените га“. Хоће да ме увуку у приче. Нећемо далеко стићи ако људи који су у власти, који подржавају власт, одмах вам врате реченицом: "Ми смо власт, ми ћемо вас да ухапсимо“.
* Извештавао сам кад је Милошевић рекао: “Не чујем вас добро, али хапсите!“ Сада је Тадић пре два месеца рекао "ухапсићемо грађевинску мафију“ и хапшење је почело. Да ли то полиција не може да уради без сагласности?
- То је, на жалост, велика трагедија Србије да се појединци стављају изнад институција. Међутим, не схватају да ако је неко погрешио, одговоран је и онај ко га је подржавао да направи грешку или кривично дело. Сигурно је да не може да се плати ништа без трезора. Трезор има своја правила, одређену документацију, прописе, а министар финансија и буџетска полиција све то контролишу. Како је могуће да вам неко каже да сте нешто лоше урадили ако буџетска полиција четири месеца ради контролу и напише извештај да је све у реду?!
* Па, може, видимо...
- Не може, а, ако може, онда је све намештено. Како ће неко да каже да му је неко тражио мито, ако му тај није тражио? Пазите, не можете да снимате све и свашта јер је и то кривично дело. Сећам се једног нашег инспектора кога је један наш политичар оптужио да је хтео да га уништи зато што је тај имао дете, студирао у Лондону и отишао да га обиђе. Он извади новац да пошаље детету које је такође студирало у Лондону и човека кад му је то дао, тајно слика. И онда кад је овај рекао "ти крадеш“, а овај му каже „па ти си од мене примио мито“. Овај човек је доживео нервни слом. Значи, не могу да се злоупотребвљавају одређене ствари и позиције власти за разноразне монтиране ствари. Ми морамо да будемо врло реални и врло одговорни. Не могу људи који су у власти да имају фирме које раде за ту исту власт.
* Сад сви причају да ће Јешић бити ухапшен?
- Ја сам чуо да је тај Јешић од неких партија проглашен за чудо. Па, поносили су се њиме у кампањи! Зашто да га ухапсе ско је човек у реду?
* А како Ви тумачите то да медији сада имају неку другу функцију? Сада најављују разна хапшења.
- Јако је ружно да у овој финансијској кризи и разноразним економским тешкоћама и светским и овим српским, трећину Дневника посвећујемо хапшењима. И како онда инвеститори да дођу у Србију, како да се ради. Још нисам чуо захтев да претресемо неке људе од којих су неки зарадили преко 10 милиона евра, тврде регуларно, за време мандата. И, шта, ником ништа! Нико се није сетио да мало и њих претресе ако већ хоћемо неке ствари коректно да проверимо. Јако је жалосно да се бавимо сами собом тек после одређеног периода, кад се ствари упропасте.
* Ви немате ништа против да ако неко краде за то и одговара?
- Наравно, али институције морају да заживе и константно да раде одређене послове. Зна се ко врши провере, ко контролише, па све и свако мора да се контролише. Закон мора да буде исти за све, био политичар или не, није битно. Можда је тај Мишковић геније, а можда је и криминалац, ја не знам. Ако је геније, треба то и да кажемо и да станемо иза њега и да имамо стотину таквих генијалаца. Можда је успешан човек, не знам. Али кад се све провери и обелодани да је човек исправан и да ради по закнима ове државе. Олако оптужујемо кад нам треба, олако праштамо кад нам треба, олако заборављамо кад нам треба, све зарад те шачице власти.
* Зашто ви који сте у опозицији, не стиснете владајућу већину?
- Несрећа је што данас немамо праву опозицију, сви су у неком домену власти и то је највећи проблем. Немамо механизам контроле. Све мање имамо опозиције, они су у комбинацији на нивоу општина, ови на нивоу града Београда, на нивоу Републике и сви су у једном систему и сви су добили по неку мрвицу. Неки желе да та мравица порасте, да буде већа па се боре, а неки не желе никоме да дају свој велики део и то је борба која смета Србији.
* Колико је расцеп радикала ослабио опозицију?
- Знате како, доста је ослабио опозицију, поделио и дао простора једној рђавој власти која је скупљана с конца и конопца, која нема ни концепт ни стратегију ни сличну идеологију него само борбу да буде у власти. Честитам Демократској странци, они су озбиљна и велика партија и треба да врше власт. Али, не могу да схватим да су се ту сви уденули са својим мрвицама и у том бућкуришу сви лове своје. Колико опозиција дозволи власти да се размахне, толико ће власт бити успешна. Колико јој дозволи да греши. Ако јој дозволи више да греши, онда је слаба. Онда је и она увучена у лажне млаверзације у власти. Мени ће бити драго да се ова политичка сцена у Србији искристалише, да се стабилизује, да знамо ко је позиција,а ко опозиција, ко кога подржава јер не можете сматрати опозиционом партијом ону која силази у салу и даје кворум кад су они на ивици да распадне цео систем.
* Каква је Ваша процена, колико овај Парламент може да опстане?
- Нестабилан, лош парламент који не даје услове влади да ради у интересу народа боље да што краће траје. Ако се добро организује и ако су јој резултати добри, а показателји резултата су параметри као што су: пораст куповне моћи становништва, пораст запослености, инфраструктурни помаци, задуженост државе... Али, ако тога нема, ако по тим параметрима живимо горе, боље је за народ и државу да та власт траје краће. Јер што су штеточине мање ту, мању штету и направе, лакше је опоравити се. Ако дуго траје, то је мрцварење народа. Добра опозиција чини да и власт буде боља, а лоша опозиција солидарисана са лошом влашћу је најгора за народ.
* Изазвани изјавом Јеремића "Нож у леђа, Црна Гора“, почињу да се по новинама појављују изјаве "прекинућемо односе“, "истераћемо Црногорце“, "забранићемо авионима да лете“...
- Знате како, то се и очекивало. То је очекивао и политички лаик али је жалосно што су и наши кључни политичари два-три дана пре тога ишли на поклоњење тој Црногорској власти која ради против интереса Србије, која ради за неке људе који разбијају Србију, који разбијају цео систем... Веома је ружно када се српски премијер два дана пре тога појави у Црној Гори, аплаудира, тапше, руча, када Србија инвестира доле, ради... Шта ће, уосталом српски премијер у друштву неких људи који су отишли да заврше неки привредни посао, а знамо шта се иза тога ваља. Самим тим, они понизе и омаловаже Србију, а дају бомбасте, јаке изјаве. Мора се водити рачуна.
* Тадић је дао мирну изјаву.
- Мени ће бити драго да Тадић смири све, он је председник Србије и не треба да ради у савету за инфраструктуру, он мора да ради у интересу државе и њене политике. Не може се рећи да је председник успешан ако не зна где су му границе државе. Што не пита кад оде у Брисел: “Господо, докле су ми границе моје државе“? Замислите да сутра неко пита: “Председниче, је ли ово наш део територије, што не одете доле?“, а он каже:“ Па и јесте и није, не знам...“
* Црна Гора је признала Косово. Да ли сте ви за неки ембарго? Сваки ембарго који смо ми својевремено уводили, ми смо надрљали?
- То је тешко питање за Србију. Народ није крив, има једну политику доле, али на жалост, Црногорци владају и у Србији. Један део те, Милове екипе је у Србији и тапшали су му и помагали да победи и направи оно што је направио. Колико је то добро за Србију и Црну Гору, показаће време, ја мислим да није. Не могу да схватим да Црногорац ладно победи у Шумадији, у Поморављу. Сви се боре да победи Црногорац, само да наш, домаћи не победи. То је тужна, али истинита прича и зато нема покретања напред. Кад су Србију водили Моравци, Шумадинци, прави Београђани, људи који овде имају порекло, корене, било нам је много боље, били смо нешто у свету. Кад су нашом војском командовали наши генерали, наше старешине, било нам је много боље. Али, ми, ето, волимо људе са стране и дозволили смо да нам стране службе праве и формирају јавно мњење јер су нам узели медије.