ВЕСТИ::: 09.10.2008. ОБРАЋАЊЕ ЗАМЕНИКА ШЕФА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НОВЕ СРБИЈЕ МИРОСЛАВА МАРКИЋЕВИЋА И ПОСЛАНИКА НС ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И ПРЕДЛОГА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

- Поштована председнице, господине министре, колеге посланици, жао ми је што у овом тренутку овако мало посланика при разматрању веома важних закона присутно у сали. Са друге стране, не замерам колегама, да грађани који гледају овај пренос не мисле да су посланици неозбиљни и да из неких приватних разлога нису присутни на седници Одбора за финансије.
  У оквиру обједињене расправе по тач. 7. и 8. желим да говорим, пре свега, о Предлогу закона о заштити државне границе. Видите како нас теме превазилазе, како су повезане. Мислим да је био добар предлог потпредседнице Скупштине, госпође Поповић, да присуствујемо сви седници Одбора за финансије и да то буде директан пренос. Панику коју сте ви поменули, госпођо председнице, само тако би спречили правовременим информацијама најодговорнијих људи који су задужени за информације.
  Предлог Закона о заштити државне границе, односно што пре усвајање тог закона, јесте један од предуслова, како то ми у жаргону кажемо, либерализације кретања наших грађана, односно да више не морају да чекају у редовима пред амбасадама, пре свега западних земаља. Знате, то је све повезано. Шта ће грађанима визе ако они не буду имали новца?
  Зато мислим да је данас било важно да сви тамо присуствујемо, шефови посланичких група. Схватио сам забринутост, пре свега опозиционих странака, као искрену забринутост за оно што се дешава у свету економије и у тој кризи која долази у нашу земљу.
  Што се тиче самог Предлога закона о заштити државне границе, морам да кажем да је он и у прошлом сазиву био у скупштинској процедури и, по неком неписаном правилу, када долази нова влада, тај закон је повучен и чини ми се да је у готово истом или сличном тексту сада пред нама.
  Што се тиче посланика Нове Србије, у чије име говорим, зависно од тока расправе у начелу и од тока расправе по амандманима, пре свега оним које сам поднео у име Нове Србије, ми ћемо се у дану за гласање изјаснити о овом закону. Како сада у начелу можемо да кажемо, то је да је овај закон врло прецизан, да је један од тзв. правно-техничких закона, где нема политике, и ако бисмо ми могли да поставимо нека питања на која би министар требало да нам одговори, с тим што унапред хоћу да кажем да, ако до одговора на следећа питања не дође, не сматрамо га одговорним.
  Дакле, то су нека од следећих питања: да ли ћемо ми, по овом закону, штити границу према Македонији и према Албанији? Да ли је можда требало у закону да стоји да ћемо овај закон према границама према овим земљама примењивати онда када то будемо могли или када светске силе и моћници који су окупирали нашу јужну покрајину то буду дозволили?
  Хоћу сада да кажем једну личну ноту, пошто први пут колегу Дачића, сада министра, први пут имам испред себе, чини ми се да ћу имати част да један од амандмана који сам предложио он прихвати и тако омогући посланицима НС да са већим задовољством гласају за Предлог овог закона.
 

- Даме и господо народни посланици, поштовани председавајући, поштовани представници Министарства за просвету и образовање, ми из посланичке групе Нова Србија подржаћемо овај предлог закона и дужан сам да вам кажем само неколико речи о томе зашто смо се одлучили да подржимо измене и допуне Закона о високом образовању без обзира на мањкавости које он садржи.
  Пре свега, ове измене и допуне Закона о високом образовању баве се са два најважнија ресурса која у овом тренутку Србија има, то су млади и образовање. Сви знамо да је образовање најскупља роба која постоји на свету и сви знамо, или бар имамо сазнање о томе, да је Србија деценијама била лидер у квалитетном образовању у свету. У ове две деценије девастирања друштва, девастирања свих институција, свих вредности могу са поносом да кажем да сам ја професор, да је просвета највише очувала своје достојанство и била најважнији бранилац младих у оном општем расулу које нас је захватило.
  Пошто долазим из средине, из Сомбора, из града који је на овим просторима на Балкану и у овом делу Европе изнедрио најстарију учитељску школу, који је познат по традицији образовања, пре свега, учитеља, сматрам да морамо омогућити без обзира што то има неке недостатке д се на овакав начин упише већи број младих људи на универзитету, да већи број младих људи добије шансу да стекне високо образовање. Са високим образовањем имате већу шансу да градите своју бољу будућност. Да ли ће сви искористити? То зависи од њих самих. Али, на нама је да им пружимо ту шансу, ту прилику.
  То што ће се пустити мало критеријуми не значи да ће се спустити и квалитет образовања. Чврсто верујем да професори то неће допустити, чврсто верујем да они људи који су 20 година у овом друштву трпели то да од институције, како је рекао један претходни саговорник а ја га у томе потпуно подржавам, дакле, од институције коју су представљали дођу до социјалних случајева и нису поклекли у својој мисији, неће допустити ни сада ни надаље да та мисија изгуби свој значај и своју величину у друштву.
  Дакле, ми смо се обавезали да ту мисију и ту обавезу, да ова два ресурса, најзначајнија ресурса која у овом тренутку Србија има, опет понављам то су млади и образовање, да их подржимо и да помогнемо да они и надаље трају. Немојте заборавити, професори су најзначајнији, један од она три света стуба која свака држава има, односно учитељи и професори. Ако вас војска учи како ћете да користите оружје, просвета, учитељи и професори вас уче против кога, а то је много важнија мисија и много значајнија за један народ. Дакле, ми смо дужни да омогућимо да млади имају своју шансу и ово је један од начина да то учинимо.
  Пре свега, морамо знати да реформе у образовању су најспорије и најтеже реформе. То су најболније реформе и њихови се резултати виде много касније него што се она спроведе, због тога су оне посебно осетљиве и због тога њих спроводе најодговорнији људи и одатле код професора, код учитеља, код свих нас који у просвету носимо ту мисију која није плаћена али има неке награде које се не могу мерити новчаним средствима и ми смо због тога срећни и поносни и због тога ми не одустајемо од те своје професије.
  Дакле, ми остајемо и надаље у том задатку чврсти и непоколебљиви да треба пружити шансу образовању, да треба пружити шансу младима, и да не треба одустати од реформи и да ни један закон о образовању није савршен али то је дуг пут на ком морамо сви заједно да трајемо. Хвала.
 

- Поштована председнице, колеге посланици, грађани Србије и Црне Горе, ја верујем госпођо председнице да ћете у овом тешком тренутку у српској историји дозволити да се не позовем на члан пословника јер ништа није прекршено, само желим да кажем у име Нове Србије, а и мислим и у име многих грађана Србије - да смо сви гајили, сада видим узалудну наду у дубини срца, у дубини душе, да се ово неће десити. Могао је цео свет да призна тзв. независну државу Косово, не би нам било тако тешко, него што је урадила Црна Гора.
  Али ми чврсто верујемо да то није урадила Црна Гора. То је урадила једна ненародна влада предвођена једним човеком који је уцењен. Ја хоћу да поручим нашим сународницима у Црној Гори - борите се браћо, мајка Србија ће бити уз вас. Ово је најсрамнији чин у историји Црне Горе. Сви чланови Владе Црне Горе биће заувек стављени на стуб срама као највећи издајници од Косовске битке па све до данас.
  Што се тиче чланова Нове Србије и грађана Србије ми очекујемо да Влада још вечерас, одмах, хитно, саопшти грађанима Србије шта је спремна да предузме, утолико пре због тога што нам посебно тешко пада - да је председник српске Владе пре неколико дана био у Црној Гори. Не желимо ништа да кажемо лоше о том поступку, можда он није знао шта се спрема, али нам је тешко што је председник Владе Србије пре неколико дана био у Црној Гори.
 

 Информативна служба НС