ИНТЕРВЈУ::: 06.10.2008. ЂИНЂИЋ МИ ЈЕ ОБЕЋАО МЕСТО ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

Председник Нове Србије Велимир Илић у разговору за "Газету"

  Један од јунака петооктобарског "преврата", председник Нове Србије и бивши министар инфраструктуре Велимир Илић, у разговору за "Газету" ексклузивно открива да му је на првом састанку тадашњих изборних победника бивши премијер Зоран Ђинђић обећао место председника Србије!
- Након 5. октобра повукао сам се, нисам био тада у Влади, јер ми је Ђинђић обећао место председника Србије. Рекао ми је да се повучем, а када буду избори за председника да ћу ја бити кандидат. Вратио сам се у свој град и на то чекао пуне три године. Тадашњој власти није сметало што је Милан Милутиновић остао на челу Србије. Био сам разочаран што су након свега сви спорови наставили да се решавају по политичкој линији што су послушници напредовали, а они који су мислили својом главом су остали у запећку.

  ЖАЛ ЗА ЂИНЂИЋЕМ
- За ових осам година најгоре ми је било кад је убијен премијер. Тад су почела медијска блаћења. Кренуло је хапшења 30 000 људи у операцији Сабља, поштеде по политилчкој линији, а процветали су они који тог дана нису изашли на улицу. Прави тајкуни смешили су се удобно смештени на својим местима.

  КО ЈЕ КРИВ
- Не сматрам себе одговорним што промене нису спроведене до краја, а за тако нешто највећу оддговорност сноси прва влада која је формирана. Ни Војислав Коштуница није одговоран, јер им је он тада извојевао победу, али у тој првој власти није имао много удела. Морам да признам да сам од првог момента видео да то неће на добро изаћи. Свако је почео да се бори за свој комад власти. Разочарали смо народ, изгубили моторну снагу и нисмо могли да се супроставимо свему томе. Ипак, није све потпуно пропало и у Србији су ипак неке ствари кренуле на боље. Нестали су редови у продавницама, канте бензина по путу, инфраструктура је побољшана и имиџ наше земље у свету је био бољи. Штета је што та велика наклоност света, коју је Србија добила после промене режима, није искоришћена.

  ПРЕ ОСАМ ГОДИНА

- Кренули смо из Чачка пуни наде, стрепње и решености да овог пута истерамо све до краја. У ваздуху се осећао мирис победе. Сви смо били одлучни да не поклекнемо пред коридорима и блокадама које нам је полиција направила на путу. Колона је сваким часом бивала све већа. Сећам да сам се обратио људима који су пошли са мном речима: “Победа или смрт. Не враћамо се ако не победимо!“ Био сам опчињен снагом и вољом људи која је тада из унутрашњости кренула за Београд.
  Добио сам небројено удараца пендреком у главу и био сам плав ко индиго. Међутим, када се све завршило били смо пресрећни. Моменат кога ћу се сећати док сам жив, јесте кад сам се са терасе Скупштине града обратио људима који су раме уз раме са мном поразили Милошевића. Изузетно сам поносан што сам тада предводио људе. Желим да се захвалим свима онима који су тада били заједно са мном у околини. Победа је била крвљу извојевана и тада се чинило да је све вредело труда.

  ОПЕТ СПС
- Видео сам још на почетку да њима у ДС-у ништа не смета. Схватио сам да су победили они чије су тате владале у време Броза. Да губитници и победници осме седнице заједно раде. Избацили су са власти Војислава Коштуницу. Знали су да је Коштуница тада био једини који је могао да на изборима победи Милошевића, а након свега су га избацили. Сада је шеф једног кабинета најмоћнији. То је кабинет из кога се руши гасни и споразум о концесији. Данас је све могуће, па и Влада ДС и СПС.