ВЕСТИ::: 03.09.2008. ПРЕДСЕДНИК НОВЕ СРБИЈЕ И ШЕФ ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ НС У СРПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ ВЕЛИМИР ИЛИЋ ОБРАТИО СЕ ЈАВНОСТИ СА СКУПШТИНСКЕ ГОВОРНИЦЕ КРИТИЧКИ СЕ ОСВРНУВШИ НА ССП

- Даме и господо народни посланици, мени је задовољство да могу да говорим о овом великом проблему данас о коме расправљамо, али жао ми је што господин Ђелић није ту, потпредседник Владе бивши, кад се све ово склапало, договарало, потписивало и што нема никог из Владе. Једноставно, када погледамо споразум о коме се толико данас говори, о благостању само после потписивања, односно ратификације, било је речи после потписивања, а ево сада после ратификације споразума у парламенту, да ће у Србији све бити мед и млеко, да ће бити Србија без проблема, да ће стизати инвестиције, да ће две милијарде евра годишње долазити у Србију. У то чисто сумњам.
  Знате добро, сви би се ми радовали томе, и позиција и опозиција. Обећања су дата велика. Слабо се испуњавају, време пролази. Ми смо изузетно пуно подељени. Неко нас је поделио, а то одређени медији форсирају, на европске снаге и антиевропске снаге, на једну напредну европску групацију и једну изузетно назадну која није тобоже за Европску унију. Сви смо ми за Европску унију и ту нема дилеме. Ми смо саставни део Европе. Сваког грађанина Србије душа заболи када погледа оне билборде које смо гледали - освојимо Европу заједно.
  Данас када сам слушао господина Ђелића, осећао сам се за тренутак као да сам на некој утакмици па кажемо браво, идемо, сад ћемо да их победимо, гласајмо, јуриш. Није то то. Јако ми је тешко што морам да кажем, једна неозбиљна групација, самим тим потпредседник Владе, изузетно неозбиљан, еуфоричан експозе, навијачки, пун неких страсти, а тема је изузетно озбиљна. Ратификовати нешто у парламенту, да станемо иза тога, а не знамо ни где смо, ни шта смо, ни куд нас воде, не знамо где су нам границе и докле нам је држава, ево данас и наш председник Владе и председник државе су у Бриселу, где је граница Србије?  Потписујемо споразум, а не знамо где смо, шта смо и ко смо. Да ли је Косово унутар - кажу да јесте, то и наш Устав тврди, али у споразуму то не пише. Каже у споразуму да морамо да добру сарадњу направимо са земљама у окружењу, а они су признали Косово. Да ли то значи индиректно да ћемо и ми признати касније и Косово? Сарадња са Хагом стоји, али да ли је то европског правосуђа које и нас очекује, да се и овде код нас једноставно заснује на тим основама као што је Хашки трибунал који тако сурово кажњава један народ, кажњава људе који су обављали неке дужности, зарађивали хлеб за себе и своје породице, а пушта терористе на слободу. Да ли је то неки нови облик организованог правосуђа? Да ли ће та код нас исто инсекција да завлада, па ћемо имати и мафију на слободи која ће одлучивати о свему, а судиће се неким несрећницима које тамо нагазимо за неке ситнице.
  Према томе, Србију бих у овом моменту, а и саме посланике, поделио у два дела, једне неодговорне, еуфоричне, напаљене, Европа и све је решено и друге, изузетно озбиљне људе, студиозне који постављају нека питања, а ми тражимо одговоре на та питања. Да ли је Косово саставни део Србије, то Европска унија мора да каже. То смо Коштуница и ја у оној влади тражили, да дефинишемо где се налазимо, да ли је Косово наш саставни део, да ли идемо у Европску унију са Косовом или без Косова или идемо у Европску унију а после ћемо морати да признамо Косово, што у осталом и наговештава се овде.
  Према томе, бајке о Европи презентиране на овај начин као што је господин Ђелић су стварно бајке и то ни деца из основне школе, онако еуфорично, у једном озбиљном парламенту где се решава судбина једне државе, где се трасира пут за наредних 50 - 100 година Србије, не бих се тако понашала. Очекивао сам само оно скандирање, идемо, идемо даље са седницом, идемо да славимо, ратификујмо то и готово, нема потребе даље, све муке смо решили. Изаћи ћемо тобоже у Европу, добити кредите, радити, пољопривреда је главна. Знам ја да ће Европска унија нама дати пољопривреду, да беремо малине, купине које су девет динара, браћо моја. Сељак који бере, који сеје купину је пропао. Производити млеко са 22 динара, возити тракторе, орати и копати и тако даље. А њима смо дали и препустили финансијско тржиште, све оно што је профитабилно. Траже наравно и фармацеутску индустрију и електронику и телекомуникације и све оде у Европску унију. Да ли је будућност наше деце да буду возачи трактора, берачи печурки и малина и купина? Да ли нас ту водите, господо, да будемо за поткусур Европској унији? Причамо о благостању у Бугарској и Румунији. Био сам тамо неки дан, никад горе није било. То можете видети и уверити се кад одете, путеви, инфраструктура су у очају. Бугари беру код нас паприке, купе шљиве по Србији. Доста им је Европске уније и дошли код нас који нисмо чланови, да мало зараде овде неки динар, да преживе.
  Да ли је то наша судбина? Зато смо као озбиљни и одговорни људи народни посланици тражили да се све ово издефинише, да се убаци у споразум и да онда усправно улазимо у Европску унију, али у Европску унију као партнери, као једна суверена држава, озбиљна држава која ће доћи тамо, коју ће они ценити и поштовати. Ако свака шуша у Европској унији може да узме део територије, да ради шта хоће, није нам тамо место. То морамо дефинисати јер ми доносимо одлуку за генерације које долазе. Нама су наши дедови и прадедови оставили ову предивну Србију, а куда ћемо ми са њом, како и на који начин?
Лепа је прича о НАТО-у, али тај НАТО је дошао у Србију без икаквих сагласности, одобрења, дозвола, направио НАТО базу. Нису нас питали, тада је Србија била суверена држава, није било говора о једностраном признавању итд. Нису нас констатовали, ушли људи, направили базу у једној сувереној држави, завршили посао, поставили страже и отишли. Да ли је то наша судбина, да овде може да ради ко шта хоће? Донели су одлуку, а то је нажалост било прихваћено у Савезном парламенту, да могу да користе нашу инфраструктуру када год хоће и колико год хоће, колико им год треба и желе путеве, аеродроме и све, ако је потреба НАТО-а.
  Значи, ми као одговорни људи који мисле о овој држави Србији тражимо да се ово једноставно издефинише и да онда будемо сви за Евопу и читава Србија ће бити за Европу ако дефинишемо ове ствари које су спорне. Овако не знамо куда су нас повели, не знамо шта ћемо доживети на том нашем путу, да ли ћемо се изгубити у неком беспућу и једноставно наша судбина је изузетно угрожена. Према томе, ја вас молим, ја сам данас овде слушао приче и драго ми је да националне мањине говоре изузетно добро и похвално шта ће се у Србији догодити и добро је да смо таква држава, а да би ишли на европски пут морамо бити демократска држава, не могу се забранити демонстрације, пуцати, убијати, морамо поштовати једни друге и то је основа. Значи, основа свега је демократска Србија. Ми који седимо и са ове опозиционе стране били смо борци за демократију цео живот и борићемо се и даље за праву демократску државу Србију као основу и поштовати националне мањине и поштовати све оно што су европски критеријуми. Да ли знамо да Срби на Косову немају основни критеријум демократије, слободу кретања. Људи не смеју да оду на њиву, да децу пошаљу у школу. Да ли је то та демократска Европа омогућила? Тражимо заштиту наших грађана без обзира где се налазе и то Европа мора да схвати и да зна, а не да се овако понашамо доста неодговорно, јер од почетка је почело врло неодговорно и неозбиљно, то господин Ђелић добро зна. Било је ружно када се о једном оваквом споразуму гласало на Влади Србије, дрско, брутално, силеџијски од једне мале и танке већине и не бих желео да то прерасте у парламенту, када је тада актуелни премијер Србије изашао на ходник, напустио седницу и део министара. Да ли је то пут Србије који се трасира за наредни период када део Владе напусти седницу, изађе на ходник док та тачка не прође?
  Морамо се усагласити, договорити и овде и тамо. Има овде један минимум, један амандман који су поднели радикали, без обзира ко га је дао, да се дефинише статус Косова у Србији. Зашто то не подржимо? Шта је фалило Европској унији да каже - поштујемо ваш Устав као суверену државу, поштујемо ваш народ. Молим вас, Србија са Косовом у Европску унију. То је био минимум нашег услова и ту смо се разилазили и то је био камен спотицања.
  Што се тиче економије не треба причати одмах о благостању. Какви су ти фондови? Тачно је да дају кредит 150 милиона. Да је Динкић хтео да да гаранцију и ја сам могао да узмем тај кредити и мени су давали када сам био министар. Значи, кредит банке имају, дајте гаранцију Владе, гарантујте буџетом да ћете вратити, нема никаквих проблема, можете да узмете кредит колико је кредитно способна Србија, али ти фондови за европске коридоре, то је друга ствар. Како добити новац из фондова, а не просек комерцијалне кредитне линије. То је најједноставније, то може свако да добије. То можете од свих банака да добијете, исте услове даје Светска банка, Европска инвестициона банка, као и многе комерцијалне банке за велике пројекте као што су ауто-путеви итд. Значи, ту нема ништа спорно. Улагање у пољопривреду, ја јесам за европске кредите, али њихови кредити су бескаматни и велики део неповратних средстава за пољопривреду. Да ли ми добијамо те кредите да наш сељак уради нешто, живне, покрене се или комерцијалне кредите где ће сам пропасти? Према томе, овде би многе ствари требало да се издефинишу. Да ли ми ратификацијом овог споразума ослобађамо одговорности Европску унију, што је врло важно? Ако је ослобађамо одговорности и ако прелазимо мирно преко тога они су задовољни, ми смо легализовали бомбардовање, њихову одговорност и све оно што се догађало и положај српске мањине на Косову, у нашој јужној Покрајини, све смо то легализовали, увели у ред и једноставно завршили за њих велики део посла.
  Према томе, ми нисмо неодговорни људи и немојте више да нам помињете да смо антиевропски оријентисани. Ми смо европски оријентисани, ми смо за демократију у Србији, ми смо за економски јаку Србију, демократску, европску, али строго дефинисану. Ово је наша једина отаџбина, ми резерву немамо. Свака ставка има да се анализира сто пута и када се дефинише да се потпише и уговор ратификује. Не играјмо се са државом на овакав начин, не дајмо, без обзира ко је то, аргументе, не дајмо недоречене уговоре јер ћемо сутра имати велике проблеме и наша деца, наши унуци проклињаће нас због одлука које ћемо доносити. Држава Србија мора са својим посланицима сваку ставку да дефинише. Имали сте случајеве Европска унија када потпише било који уговор или било какво њихово тело, орган, свака ситница се строго дефинише, анализира, безброј пута парафира, одобрава и потписује. Ми олако, јуриш, идемо, ура, оно Ђелићево, ратификујмо, све ће доћи сутра. Е мој Ђелићу, ти ћеш отићи одавде, а ми ћемо овде остати. Ти си овде у пролазу, можеш да кажеш шта год хоћеш. Многи су овде у пролазу, Србија им је пролазна станица да нешто одраде, а ми када останемо овде куда ћемо и шта ћемо питаћемо се за неку годину.
  Према томе, молим вас да о овоме добро размислите и да нас више не вређа једна група, да каже - они су антиевропски. Ко гласа против споразума? Неозбиљни људи ће гласати нешто што није дефинисано, неозбиљни људи и неодговорни људи ће се поиграти са овом дражвом и показати колико им она значи. Озбиљни људи, а посебно наше руководство које је данас у Бриселу мора да схвати да су државници, да представљају све нас и овај народ, а не тамо да их потапше Солана по рамену, а они срећни, даћемо вам подршку, а ви гурајте то. И не двострука прича. Ова прича данас мора да увек буде иста прича, а не да буде једна прича у Бриселу. Ја сам као министар присуствовао многим тим састанцима где се говорило - притисните ви нас мало, нема проблема, ми ћемо се мало бунити, али биће то на крају како ви кажете, али ми морамо мало да се бунимо, тамо је неки народ који гласа на изборима па ћемо им причати неку причу. Не, једна прича, прича из парламента је основна прича за све. Ја вас молим, размислите добро о овоме, размислите о неким амандманима који су дати, не играјмо се са државом, да нас не ухвати еуфорија, него будимо озбиљно, јер ово питање је изузетно озбиљну за државу Србију.
  Не причајмо сељацима бајке - сутра ћете добити ово, све ће вам бити лако, неће бити лако. Добићемо кредите које морамо да враћамо. Све што направимо кредитним линијама ми или наши потомци ће вратити назад.
  Према томе, Европа не даје ником ништа џабе. Нисам чуо, сем неке елементарне непогоде када се догоде, да неко неком да нешто џаба, Француз, Енглез поготово итд. Немојмо да смо деца, да мислимо да ће се њихов приватни капитал тако олако прелити. Њих наш споразум не интересује. То је нешто што треба њиховим политичарима који су све ово згужвали, урадили да се оперу и они код свог народа и да остану чисти, јер многи одлазе са тих функција сада. Али нама ће остати флека, мрља, и остаће забележено који су то посланици, која је то влада урадила, како и на који начин. Зато вас молим, господо из Владе, ако сте проевропски, што одбацисте концесију? Ја нисам чуо да се гради сопственим средствима из буџета. Европа то не ради годинама. Што одбацисте гасни споразум? Немци би не знам шта добили да добију овакве повољности и такву повољност у снабдевању гаса и нафте. Зашто то одбацујете, вагате то толико пуно. Е, мој Динкићу, да си оволико вагао овај споразум о уласку у ЕУ, где би нам био крај, колико вагаш тај несрећни гасни споразум, колико се ту консултује тражи и проверава.
  Према томе, будимо озбиљни и биће нам свима много боље. Немојте да нам причају бајке. Бајке су одавно испричане. Овде има посланика са дугим искуством, има политичара у Србији који знају нешто и молим вас, размислите добро, ово је озбиљно питање и зато бих замолио да убудуће дискусије буду веома озбиљне. Ово је озбиљна тема, да се не шегачимо, да једни друге не пљујемо, да не причамо ове приче. Овде је наступило и неко разумевање. Ми смо данас из опозиције схватили да су ове теме интересантне и прихватили, и поред извштаја који није дошао, што су радикали тражили, дали рок да се то заврши до краја недеље, да испоштујемо и министра који је дао обећање, али да запамтите, сва обећања која дате мораћете да испуните. Хвала пуно.

 

    Информативна служба НС