ИНТЕРВЈУ::: 04.08.2008. НЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ

ЈЕДАН ДАН С ПОСЛАНИКОМ: Мирослав Маркићевић, председник Извршног одбора Нове Србије и заменик шефа посланичке групе НС у Народној скупштини Републике Србије

  Животно гесло Мирослава Маркићевића, посланика Нове Србије и председника Извршног одбора ове странке, јесте да у љубави, дружењу, животу и политици увек мора да постоји алтернатива. Уколико алтернативе нема, нема ни слободе ни демократије. То је и разлог што чврсто подржава став да би Србија требало да уђе у Европску унију, али под условима који јој одговарају.
- Да су се моји сељаци из Чачка држали тезе да алтернатива не постоји, одавно би пропали. Замислите, они посеју кукуруз, удари град и покоси га, а они кажу десило се, нема алтернативе. Не, за њих је алтернатива то што ће њиву поново разорати и посејати кукуруз за силажу. Тако је и са Србијом - метафорично објашњава Маркићевић, уз опаску да га посебно нервирају "исфорсиране поделе" на европејце и оне који су против ЕУ јер, како каже, у Србији не постоји странка која је против европских интеграција. Нису то чак ни радикали, а о Новој Србији да и не говоримо, јер је за време док је она била у власти усвојено 210 европских закона и изручен велики број хашких оптуженика, истиче наш саговорник.
  За Маркићевића ни данас није спорна сарадња са Трибуналом у Хагу, нити је он против хапшења и изручења Радована Караџића. Напротив, свако треба да одговара за злочине који му се стављају на терет, али нико није крив док се кривица не докаже.

  ПОТРЕБНА ИСТИНА О ХАПШЕЊУ КАРАЏИЋА
- Основни мотив за присуство Веље Илића и Нове Србије митингу који је организовала СРС јесте да се јавности каже ко је хапсио Караџића и где је он био смештен пуна три дана. Знамо да га полиција није хапсила. Наводно су га хапсиле службе безбедности, али не зна се које, БИА, ВБА или нека инострана. Нико од нас не тражи обелодањивање имена тих људи који су добро одрадили посао, али тражимо истину. Уосталом, шта се дешава са прокламованим начелом цивилне контроле служби безбедности - каже Маркићевић, негодујући због медијског изједначавања Нове Србије са СРС, будући да је једна монархистичка, а друга републиканска странка, као и да је Нове Србија настала у провинцији, на протестима против Слободана Милошевића. Ипак, Маркићевић оцењује да се све странке, леве и десне, морају усагласити око четири-пет циљева од државне и националне важности.
- У свету нема случајева да министар за људска и мањинска права прети да ће одузимати мандате легално изабраним посланицима, како је то учинио ових дана Светозар Чиплић. То је плашење мечке решетом. То смо већ гледали 2003. Немој неко да се игра са одузимањем мандата и избацивањем из Скупштине. Оно што се десило на демонстрацијама СРС, прошле недеље, биће ништа у односу на оно што може да се деси. Пре тога ћемо изоловати хулигане. У овим годинама борићу се против режима, ако треба, као што сам се борио и против Милошевића својевремено - поручује заменик шефа посланичке групе Нове Србије.

  ЧАЧАНИ СУ НАРОД ПОЗИТИВНО НАКРИВО НАСАЂЕН
  Последњих седам година Мирослав Маркићевић је посланик у републичком парламенту и каже да је за све ово време иживео политичку сујету, да је био и власт и опозиција. Био је један од оснивача Српског покрета обнове, а потом и Нове Србије. Напомиње да је неслагање с политиком Слободана Милошевића заправо определило његов живот и каријеру. Учествовао је у свим демонстрацијама против његовог режима, почев од 9. марта. Живот га је вратио у родни Чачак, као центар тадашњег опозиционог бунта.
- Када се Веља Илић вратио 1999. из избеглиштва у шуми, на тргу у Чачку дочекали су га сви опозициони лидери. Били су ту и бројни страни новинари. Питали су откуд да је Чачак центар опозиције. Објашњавао сам да су Чачани народ позитивно накриво насађен, да су увек били бунџије, да је близу Равна гора... Ништа им није било довољно јасно, да би у лондонском Гардијану освануо наслов "И чачански комунисти су били опозиција". Испоставило да је новинар из Енглеске схватио суштину битисања људи у Чачку - препричава Маркићевић.

  ЗБОГ НЕПРАВДЕ ИЗ НОВИНАРСТВА
  Наш саговорник се једно време бавио новинарством, пишући за београдску "Дугу". Саобраћајна несрећа у којој је страдао један младић и одговори које није тада могао да добије од надлежних органа, заувек су га отерали из новинарске професије. Одустао је и од студија новинарства у Београду и почео да се, поред политике, бави ситним бизнисом - трговином. Као председник школског одбора успео је да се избори и да основна школа "Драгиша Мишовић" не промени име.

- Моја бака четникуша причала ми је да је Мишовић био комуниста, али је био добар човек и лекар који је људима набављао лекове - наводи он.
  Мирослав Маркићевић има педесет година и двоје малолетне деце, сина Владимира и кћерку Александру.
- Морам да кажем да, какав сам ја отац, имам предобру децу. Не зато што сам лош човек, већ зато што сам мало времена с њима проводио.
  У слободно време враћа се руским класицима, у ресторане ретко излази, не прати модне трендове, ни у облачењу, ни у начину живота. Као и пре двадесет година, тако и данас обожава Здравка Чолића.
- Свака земља има једног Чолића, једног Чкаљу и једног Џајића, који није заслужио овакав третман, иако свако треба пред законом да одговара - упозорава Маркићевић.

  Риболовци су чудни људи
- Господ Бог је измислио риболов за опуштање и риболовци су заиста чудни људи, чудно насађени. Дешава ми се да често ни за сопствену децу, коју волим изнад свега, немам стрпљења, али гле чуда, за пецање имам. По читав дан могу да седим поред воде, да риба не повуче ниједном, а да се ја при том ниједном не изнервирам. Не знам да ли вода има магичну моћ, или је то удица, или неупецана риба. Тек, прија ми сваки тренутак проведен на пецању - говори Маркићевић о својој љубави према рибарењу.