|
За толико помињани
Коридор 10 издвојено је само 900 милиона динара, вероватно зато што је његова
изградња у мојој надлежности. Па и да је у надлежности Драгана Ђиласа, и он би
имао проблема са Динкићем, јер Динкић ради буквално шта хоће
|
 |
Велимир Илић,
министар инфраструктуре у Влади Србије, никада није крио да је веома националан,
у међувремену смо открили и да је веома религиозан, а има их који сматрају да је
надасве прагматичан. Баш на Илићев прагматизам неки веома рачунају пројектујући
ових дана могућа сценарија за коначно разрешење серијске владине кризе. Мада
иступи самог Илића нису дали много потврде за очекивање да би он могао из сенке
Војислава Коштунице да се, повлачећи се пред радикалским притиском, пресели у
сенку Бориса Тадића. Та се "понуда" у сваком случају, могуће је и смишљено, шири
политичким кулоарима. Једина назнака могућег одговора самог Илића на ову
"понуду" је његово прецењивање улоге Млађана Динкића, могућег супарника у
Тадићевој сенци, у тренутној владиној кризи, а потцењивање улоге министара -
демократа. Динкић се, каже Илић у интервјуу за НИН, не устеже да на седницама
владе више пута изјави како међу министрима има будала, а кад влада не усвоји
неки његов предлог, он скупља папире и напушта демонстративно седницу, а Драган
Шутановац одмах трчи за њим, смирује га и враћа.
- Не знам шта би још требало да нам уради? Јако непријатно - каже Илић и од
Војислава Коштунице очекује да проблем реши већ на седници владе у четвртак 6.
марта. Упозорио је, каже, и Бориса Тадића и Вука Јеремића, да је Воја Коштуница
на ивици стрпљења.
- Ја разумем Динкића, он жели увек да изађе први и увек руши сваку владу. Ово би
била трећа влада коју он руши. Он је претпрошле године изашао из владе због
Ратка Младића, Младић и даље није ухапшен, али њему то не смета да се у владу
врати. Он нађе неки повод, нема везе који је, али он оцени ситуацију кад му је
погодно за изборе, и онда нас вуче из избора у изборе, из нестабилности у
нестабилност. Пазите, ми имамо због њега велике проблеме. Ја као министар не
могу то да толеришем у свом министарству. Ја сам имао годину дана тоталног
нерада у држави. Зашто? Оставка министра финансија. У том се периоду ништа није
плаћало...
Али имали сте координатора Министарства финансија?
- Координатор није био овлашћен. Док је био министар, Динкић је тражио да се
Путевима Србије скине пет милијарди динара, како бисмо задовољили Међународни
монетарни фонд који је тврдио да смо преинвестирали. Те паре је требало касније
да буду враћене. Он се, међутим, повукао, координатор није био овлашћен да те
паре врати, а кад је дошао нови министар Мирко Цветковић, он је рекао: ја не
знам те договоре, ја се са тим не слажем и одбио је то да плати. Ево сада, таман
смо конституисали владу, кренули да радимо, и поново проблеми, поново улазимо у
исту причу, траже се избори... Динкић је јавно рекао да он инсистира, ако влада
не прихвати то што он тражи, да идемо на изборе...
Како ви мислите да ће бити разрешена тренутна владина криза?
- Да сам ја премијер, не бих могао да толеришем министра који тако ради, ја бих
га сменио. Тражио бих од Скупштине да га смени. Тражио бих или новог коалиционог
партнера, или да странка која је у коалицији да новог министра. Као премијер, не
бих могао да седим са министром, а и мени је непријатно као министру да седим са
својим колегом, који нас назива будалама, лудацима...
Јесте ли Ви предлагали неко решење влади?
- Нисам предлагао. Сви смо једноставно згранути. Ево, сазивају се економска
министарства, мене не зову. Зато што мене не зову, неће да иде ни Предраг
Бубало. А зашто ме не зову? Зато што се праве неке неприродне фирме, предузећа,
крше се просторни планови Србије. Неће да имају глас против за оснивање на
пример д.о.о. Палић, д.о.о. Стара планина, д.о.о. Дивчибаре...
А те су фирме под надлежношћу Министарства за економију?
- Слушајте, министар економије сада ради туризам више него ишта друго. Не може
он мене да прозива што не радим коридоре, кад је за све коридоре у Србији -
железничке, путне - издвојено 900 милиона динара и у буџету и у НИП-у. То је
укупно три километра коридора, не може више.
Значи, Ви мислите да се влада у овом саставу не може одржати?
- Влада мора да се уозбиљи. Конкретно узмимо мој сектор. Сви су видели да сам ја
у претходној влади изузетно добро правио путеве. Сад сви праве путеве. Путеве
праве НИП и Драган Ђилас, путеве прави Динкић преко регионалног развоја, путеве
прави Министарство пољопривреде за бране, за поједине водопривредне објекте,
путеве прави неки капитални фонд Војводине, путеве правимо ми. И сви имају своју
службу која то опслужује. Тај Фонд Војводине је, на пример, узео новац за
реконструкцију Панчевачког моста, 800 милиона динара за ову годину из НИП-а, а
власник 75 одсто моста су Железнице Србије. Они не могу да раде мост јер то не
знају, немају ни кадар, ништа немају, та средства неће бити искоришћена.
Средства овде узима ко стигне. Мени стижу фактуре које треба да стижу Војводини,
неке стижу и њима и нама, стижу Путевима Србије. Не зна се ко је наручио посао,
а ко треба да га плати. Неки су послови уговорени пре 3-4-5 година. На пример,
обилазница око Београда. Ја потписујем, а ја не радим. Ради Ђилас. Онда, ја
потписујем, а ради пољопривреда. Ја не знам више, ово је тотални хаос у влади.
Ко има везу нешто да излобира, он то ради.
Зар министар за финансије Мирко Цветковић не одобрава паре, на
крају крајева?
- Ма Цветковић ради што му кажу политички. Цветковић је сад мени заблокирао
једну позицију, са које је годинама без проблема плаћано, као, његови кад су
правили буџет грешком пребацили паре на ту позицију и сад ја треба шест месеци
да чекам ребаланс буџета, сад ћу ја да будем шест месеци на леру, а две
милијарде ми стоје. Не знам да ли је то због ових избора намерно или је
ненамерно.
Па граде ли се барем сви ти путеви?
- Ништа се не гради, то и јесте несрећа. Овде је једино обилазница око Београда
активно и живо градилиште. Ништа више. Ми све папиролошки покривамо, а тендери
немају везе. Ево, рецимо Чуме је купио Путеве Ваљево и Институт за путеве
Војводине, па сад лепо има и своју фирму за извођење радова и своју фирму за
контролу. Шта ја ту могу.
Зашто није званично отворена жичара на Златибору? Посвађали сте се
око тога ко ће да је отвори, или шта?
- Нисмо се посвађали. Тај објекат рађен је под фирмом реконструкције старе
жичаре која је бомбардована. За реконструкцију је дозволе дала општина Чајетина.
Уместо реконструкције, направљена је нова жичара. Јесмо, ми смо надлежни да дамо
употребну дозволу. Како можемо да дамо употребну дозволу? Нешто има
књиговодствену вредност од сто хиљада евра и ви добијете дозволу да то поправите
јер је бомбардовано, а ви у поправку уложите 2,5 милиона евра?
Је ли Динкић поднео захтев за ту дозволу?
- Није, него све на мала врата, нађу неког у општини да им потпише. Пазите, ми
имамо Просторни план Србије, који је усвојила Скупштина Србије. То је Свето
писмо за урбанизам и грађевинарство. Међутим, сви просторни планови у скијашким
центрима су поништени неким мастер плановима. Динкић га провуче уредбом владе и
мастер план постаје закон.
Зашто ви на влади гласате за то?
- Ја не гласам, али не можете више да пратите где се шта ради. Само чујете:
мастер планови, мастер планови... Уништили смо Просторни план Србије. Ево,
директор Агенције за просторно планирање, тражи човек да поднесе оставку, каже,
ослободите ме, идем кући... Сви траже неку рупу у закону да прогурају неку своју
причу, а ту предњачи Динкић. Он ради буквално шта хоће. Очекујем да и у Суботици
направи неко брдашце и монтира жичару. То је страшан бизнис, он је то разиграо.
А ја сам први правио жичару на Копаонику. У једно министарство убаците привреду,
економске односе са иностранством, туризам, регионални развој...
Па у Скупштини сте то изгласали?
- Нисам ја изгласао.
Значи, ваша је странка била против?
- Нисмо били против, нисмо ни знали шта све пише и шта ће он све уредбама и овим
мастер плановима да уради у будућности. Он је направио један паралелан систем
урбанизму, паралелан систем свему.
Разговарате ли ви са министром Динкићем?
- Не разговарам. Јер он је човек ушао у једну анархију тоталну и у потпуности је
разбио систем који је годинама функционисао у Србији. Ја не знам ко ће те
објекте сада да одржава, ко ће да баца со, ко ће да их чисти. Он мисли да их
направи како стигне, а ја после да их одржавам. Е, то нема појма. Друга ствар,
ево у Лозници ради се нека уличица за коју је на неком тендеру била одређена
цифра од 36 милиона динара, а сад је та уличица изгурала на милион евра. Ја из
НИП-а имам 10 милијарди долара за инфраструктуру: 6,5 милијарди да платим дугове
из прошле године, 2 милијарде иде за обилазницу око Београда, 900 милиона динара
за Коридор 10, и остаје 600 милиона динара за инфраструктуру целе Србије. Знате
колико је 600 милиона динара - два километра пута.
И око тога је био спор: у чијој ће надлежности бити Коридор 10. Па,
у чијој је?
- У мојој, зато и нису дата средства. Пет пута је више новца намењено
скијалиштима него Коридору 10.
Очекујете ли да ове године имамо ванредне парламентарне изборе?
- Могуће је, али ништа се неће решити, опет ћемо имати сличну позицију. Да ли ће
одређене партије и коа-лиције имати 1-2 процента више или мање, али опет ће исти
преговарачи доћи за сто и само ћемо изгубити време.
|
Жене,
сто година после |
|
У суботу се слави 100
година од чувеног марша жена у Чикагу поводом кога је установљен 8. март
као Дан жена. По новинама читамо о вашим сукобима са новинаркама, па са
министарком Снежаном Марковић-Самарџић, мислите ли да је жени место у
кући?
- Има жена које се петљају где им није место. Мислим да је госпођа
Марковић таква, она се у то ништа не разуме, али она је врло храбра
жена, ја јој честитам на томе, да прихвати да води нешто о чему нема
појма. Али има способних жена: ја бих био пресрећан да сутра Ана
Ивановић и Јелена Јанковић буду министарке спорта, то би било страшно
добро. Веру Николић изузетно ценим. Имамо и одличне новинарке,
изванредне. Нисам ја имао сукоб са новинаркама, него са Удбиним
новинарима. То је други профил. А у политици, како да не, има много
успешних жена. Ево: Маја Гојковић је врло успешна, па ево, без обзира
што нисмо иста политичка опција и госпођа Радмила Хрустановић, иде,
јури, ради. Па одлична је директорка Пловпута Жанета
Остојић-Барјактаревић, врло способна жена. |
Има ли странака са
којима више не бисте били у истој влади?
- Па, мислим, ако се нешто не промени и ако се не уразуме, Г17 плус су са мном
неспојиви.
Са ким сте у бољим односима, са Динкићем или са Ђиласом?
- Са Ђиласом. Сад је Ђилас океј, што се мене тиче, радимо нормално. И њему ово
смета, и са њим сам разговарао.
Да се Ђилас изборио да Коридор 10 буде у његовој надлежности, да ли
би било више издвојено за тај коридор?
- Слушајте, онда би он имао проблема са Динкићем. Ево још један пример: да би
Верко Стевановић из Крагујевца ушао у коалицију са Г17 плус, Динкић је тражио да
се из НИП-а за Крагујевац да 7,5 милијарди динара, а за све коридоре је
издвојено 900 милиона динара.
Па, је ли добио то што је тражио?
- Није добио, наравно да није добио. Још нешто: више је добио Горан Јешић да
пређе у Демократску странку, а хтео је најпре у Г17, више је добио Јешић да му
се направи аутопут до Инђије где уопште нема саобраћаја, него сви коридори у
Србији у тој години. То је ненормално, ради се само политичка трговина, ништа
друго, јер су сваке године неки избори.
Да ли бисте ви, као херој 5. октобра, ишли у коалицију са Српском
радикалном странком? Јесу ли се толико променили да бисте сад са њима ишли у
коалицију?
- Слушајте једну причу: ја сам водио 5. октобар и јако ми је жао што су они који
је требало да буду са нама потпуно разбили концепт и постали гори од оних које
смо срушили. То пракса показује. Ја видим да се у једној странци, која је била
са мном 5. октобра на рушењу система, налази сав олош који смо срушили. Кад сам
видео неки дан једног директора из те екипе, Мирине и Слобине, који је,
нажалост, откупио једно 5-6 фирми великих у Србији, кога нико није такао и сад
је велики активиста странке из наше коалиције, води кампању у ивањичком крају,
Драгачеву.
Ви то мислите на Лалета Секулића?
- Јесте, он је сад главни промотер Демократске странке. Сећате се да је био
ухапшен?
Да, али није осуђен?
- Па наравно да није. Значи, шта смо ми срушили? Ништа. Кога смо променили?
Никог. Сви су остали, вратили се назад. И о чему ми причамо? Шта је био циљ 5.
октобра? Промене. Нисмо променили ништа.
|