ИНТЕРВЈУ::: 19.02.2008. КОСОВО ЋЕ ОПЕТ БИТИ НАШЕ

 Интервју члана Председништва Нове Србије Александре Јанковић за "Правду"

- Ма колико чудно звучало, било је нормално очекивати насиље поводом проглашења независности Косова. То су углавном млади људи, са огромном енергијом и истим толиким осећајем очајања овим што се дешава. Нису имали организацију и сасвим неконтролисано су испољили своје емоције. Зато је неопходно усмерити ту енергију и не дозволити да буде деструктивна. Невероватно је да постоји и огромна енергија и огромна резигнација у исто време, јер је велики број људи у Београду углавном само пратио шта нам се догађа. Град је деловао сабласно пуст. Веома је важно на који начин ће се протести наставити, јер не би ваљало да дођемо у ситуацију да се ми међусобно бијемо, а они да славе - каже Александра Јанковић, члан Председништва Нове Србије у разговору за "Правду”.
• Ви сте се појавили на мирним демонстрацијама пре проглашења независности Косова?
- У суштини, сасвим је нормално прикључити се протесту који је организовала читава мрежа невладиних организација и посебно млади. То што сам члан Нове Србије не може бити разлог да не подржим сваки случајан протест, у тренутку када се одређује будућност Србије. Одзив је био релативно добар, али морам признати да ми није најјасније о чему се ради, да ли су људи упали у резигнацију. Током протеста могле су се чути духовите опаске о Дану државности и полагању заклетве председника Тадића. Све се то догодило на празник Сретење, а по подне је уследио земљотрес. То све личи на оно "Ако лажем - нека ме згази трамвај”. Да симболика буде још већа, епицентар је био на планини Јелици.
• Протест није био баш медијски испраћен? Речено је да је било само неколико стотина људи?
- Да, чудно је што се читав догађај много више представио као да смо нека терористичка организација и што изгледа да је под забраном било какво извештавање о оваквим скуповима, укључујући и медијски јавни сервис РТС. Значи, РТС је подједнако затворен као и Б92, који у односу на оваква дешавања испољава већ хроничну мржњу, иако је скуп протекао у сасвим доброј атмосфери и никакав се инцидент није догодио. Мада је појава агресије у оваквим случајевима увек могућа. Протест је имао двоструку симболику јер је почео пред амбасадом Словеније која је тренутно председавајући ЕУ, али и зато јер је управо Словенија почела са сецесијом, као и начина на који је то урадила убијајући регруте на одслужењу војног рока. Пошто се већ они нама никада нису извинили, не би ме чудило да можда Тадић њима упути извињење.

• Да ли ће протести и у коликој мери утицати на дешавања која следе?
- Сви протести ће имати смисла само ако се схвати да се акумулирана енергија мора на хришћански начин усмерити. Не смемо дозволити све и свашта, већ да испољимо ону нашу добру особину да се ујединимо када се појави заједнички непријатељ. Не сме се занемарити нагомилано осећање понижења, као ни чињеница да је преко два милиона људи отишло на страну која би Србију требало да сачува и очува целу. Потребно је да заједнички притисак буде јачи него икада до сада, јер Србија није нека интересна групација. У том погледу је веома важна и реакција словеначких привредника који су извршили притисак изнутра, у својој земљи, јер ни њима не одговара оваква ситуација.
• Да ли је Влада Србије показала довољно зрелости и спремности да се носи са ситуацијом у којој се налазимо?
- Ово је историјска опомена за све нас. Морамо признати да је ова Влада добила да плати рачун, иако су многи пре ње пили и крчмили. Међутим, са тим мора да рачуна сако ко жели да се бави политиком. Влада ради онолико колико је могуће у овом тренутку, а главно је то да је унапред прогласила неважећим било какву једнострано донету одлуку по питању статуса Косова и Метохије.
• На чију подршку у овом тренутку Србија може да рачуна?
- Пре свега морамо рачунати на себе саме. Потребно је и веровати и радити у циљу тога да се вратимо на Косово и Метохију. Не смемо нашу територију да дајемо драговољно. Мора се много учинити да се ојача српски лоби, јер само тако ће бити сигурно и извесно да ће Косово опет бити наше. Срби нису ни кукавички, ни глуп народ. Били смо и пет векова под Турцима, што показује да имамо веома висок праг трпељивости. Оптимиста сам и верујем да ћемо успети и овог пута да покажемо оно најбоље у нама, а то је да умемо не само да мислимо, већ и делатно мислимо. И Јевреји су знали да ће се вратити у Јерусалим. Разлог за овакав мој став је то што је народ показао већи степен свести од политичара. Добар пример тога су и председнички избори, где је два милиона и двеста хиљада, првенствено српских гласова тражило да добије нешто сасвим друго, а не актуелног председника. Међутим, у овом тренутку је неопходно да се оставимо мржње и замрзнемо несугласице, јер су саборност и православље наше најмоћније оружје. Осим тога, важно је и то што нам Русија сада реално помаже, а не као што је био случај донедавно да са чежњом гледамо у њеном правцу.