ИНТЕРВЈУ::: 20.11.2007. МНОГО СМО ПОНИЗНИ, СА НЕПРИЈАТЕЉИМА НАЈБОЉЕ САРАЂУЈЕМО

Председник Нове Србије и министар за инфраструктуру Велимир Илић за лист "Сведок"

  Велимира Илића, једног од лидера ДОС-а, градоначелника Чачка, министра за капиталне инвестиције у прошлој, и министра инфраструктуре у садашњој Влади Србије, не треба посебно представљати.
  За обичан народ, једноставно, он је Веља, или министар Веља... У јавности, осим својих успеха у раду, познат је и као човек без длаке на језику, човек који увек каже шта мисли, свидело се то или не...
  Истовремено, поједини медији, посебно они којима је мрско све оно што има префикс - српски, користе сваку прилику да Вељи стану за врат, не презајући ни од подметања, лажи, неистина... кад Веља реагује, што је и људски и разумљиво, мада не увек и најцелисходније, покушају да га разапну...
  Али, Велимир Илић траје, бори се, и ради... Да ли ће бити и председнички кандидат, што да не, али још није дефинитивно одлучио...
  Дакле, у емисији "Политикон" у студију ТВ "Палма плус" у Јагодини, сат и по одговарао је на питања водитеља и гледалаца, а за "Сведок" смо изабрали, по редакцијском избору, део одговора министра за инфраструктуру у Влади Србије...
  Велика прашина последњих дана подигла се око извештаја НВО око установа за децу ометену у развоју?
- О томе се и на Влади разговарало. Ради се о пропаганди и ту нема нимало истине. Међутим, сада се одлучује о Косову, ангажоване су разне лоби групе и жеља је да се прикаже Србија као нестабилна земља која не брине о онима који су најугроженији... Видели сте и сами, недавно су хтели да је прикажу као једну фашистичку државу. Чак су правили антифашистички митинг, за десет неких фашиста који су дошли из Европе. То је једна пропаганда против Србије. Наравно, има проблема, али таквих проблема има и у осталим земљама Европе. Треба направити нове установе, стално побољшавати услове, стандард... али знате, имали смо санкције, бомбардовање, ратове. Поједине установе су доживеле тешке дане. Уништена је инфраструктура једне државе, и то је требало све стабилизовати. Србија никад није била нехумана, видите кад се нешто догоди одмах проради традиционална солидарност, сарадња.

  Како вам све ово изгледа, приближава се 10. децембар, а утисак је да све иде ланчано: Лајчак, криза у Санџаку, извештај око деце, пуцњава у Македонији?

- Па то је тај специјални рат који се води против једне суверене државе, чланице УН. Сад треба наћи оправдање. Многе лоби групе су узеле силан новац, па НВО које су се бавиле пропагандом. Американци су направили изузетно велику базу на Косову, највећу у Европи. Потиснути су из многих држава Европе, и негде морају да се лоцирају. Ушли су на Косово, они су им дозволиии да се лоцирају, с тим што су им обећали да ће им дати независност. То не би могли да учине у Србији као сувереној земљи.
  Ипак, база је саграђена?
- Овако су ушли у један простор, на дивље, направили огромну базу и сад све то треба легализовати. И зато је велика кампања, велики је улог и треба направити велику противтежу Русији, да се направи база у непосредној близини руске територије. И то је све политика која свеукупно доводи Србију у једну тешку позицију. Да мора да се брани. А, наравно они су направили разлог за то: као тобоже Србија је била геноцидна, Србија не поштује људска права, Србија крши одређене договоре. Истина, ми имамо људе који су одговарали, или сад одговарају, који се налазе у Хагу, али немојмо сада читав један народ жигосати. Али неки наши политичари, да би се додворили у неким политичким кампањама, давали су оправданост њиховим жељама и подстицали су то. Тако изађе један од кључних људи Србије и каже: "Ја се стидим". Не може се истовремено водити држава и стидети се своје државе. Ако водите државу, ваша држава је најбоља, најелитнија. Знате, ви сте огледало те државе и морате је бранити до краја. Међутим, и само извињење је признање да сте нешто грешили. Уз то Србија никад није била агресивна, Србија никад није нападала туђе територије, Србија никад није бомбардовала туђе територије. Србија је бранила свој праг и своју дедовину, своју територију. Своје корене, своје светиње. Веома нам тешко пада, нас су протеривали са своје територије, сетите се "Олује", ко је протериван... 

  И ја сам протеран.
- Наравно Стево и Ви сте протерани, протерано је на хиљаде људи са својих огњишта, дошли су овде да буду бескућници, наравно да почињу од нуле. Векови су избрисани, уништени. И као документи тих векова су остала наша светилишта, наши манастири, цркве, наша гробља, расути по старој Југославији. И то је доказ да су Срби живели тамо вековима. Ако су нам остале цркве старе по 600-700 година, то не треба коментарисати. Али то је једна глобална политика која је кренула на један народ.
  Зашто?
- Зато што су једноставно лоцирали Косово као добро подручје за једну велику НАТО базу. Направили базу под окриљем Албанаца, и сад им треба легализација тога, јер би и Срби сутра, као што су их Немци протерали, рекли, не можете више да будете у нашој држави... А они кажу, ево ми имамо Шиптаре који нас подржавају, али за узврат траже да добију неки вид независности и онда се иде на овакав начин, да се на мала врата, пошто то не може да прође у СБ УН, сад се иде на неке варијанте, које не личе на 21. век, када се прича о некаквим европским интеграцијама, о сарадњи, о брисању граница, а истовремено једној сувереној држави узимамо део територјје да би остварили неке личне интересе. И то је све јасно.
  Пошто је јасно, шта би требало да се уради?
- Треба да будемо јединствени, уједињени. Па овај нож у леђа Црне Горе, који смо добили одвајањем, једноставно, и то је дестабилизовало Србију, јер су они рекли: "Ево и Црна Гора први пут у историји неће са Србијом", то је истовремено необјашњиво, али је свет добио јак аргумент. Али, сетимо се да су неки наши политичари веома високог ранга водили кампању за отцепљење Црне Горе, активно учествовали. Према томе, Србија мора мало да се пресабере, да једноставно своје редове прегрупише, да у прве редове избаци оне који Србији мисле добро. И не треба много да губимо време, да парафирамо потписе. Ми треба да градимо своју државу, да будемо у вези са земљама које хоће с нама да раде.
  На које мислите?
- Ево, Јапанци су нам понудили велики кредит, са каматом од 0,2 одсто, Кина нуди добре услове, Русија да не причам, дали су нам статус најповлашћеније нације. Према томе имамо ми са ким да радимо, али морамо бити јединствени и да знамо шта хоћемо, да направимо стратегију. Али та унутрашња борба за власт, то вештачко прегруписавање снага, вештачко кадровање, негативна кадровска селекција у Србији, где се не траже резултати у послу.

  Антисрпска кампања не јењава?
- Ту су поједини медији који су антисрпски, који активно воде кампању против људи који могу изузетно пуно да ураде у Србији. Напад на поједине личности, напад на одређене институције, и то све дестабилизује државу. Знате колико је напада имала Војска? Војна индустрија, као веома важне институције Србије. Ми смо у војној индустрији били изузетно јаки у Европи, и у свету. На тендерима пролазили и реметили рачуне великим силама, а ви знате да је профит највећи из војне индустрије, и то је требало разбити и дестабилизовати. Наћи људе који ће у Србији тај систем ослабити.
  Било је потребно да се разбију институције у које народ има поверење?
- Српска војска је била институција која је после Цркве била најпопуларнија у држави. Значи, било је потребно разбити ту институцију. Значи, уз помоћ наших овде, то се и урадило. И шта се догодило? То је дестабилизовано, понижено, потцењена су војна лица... И, на реду је била Црква. Ево преко Црне Горе. Атак на владику Пахомија, па на Филарета, па на остале великодостојнике цркве, полако избацивање СПЦ из Црне Горе, рушење светиња... То не бисмо смели да дозволимо, морамо да се прегрупишемо једноставно, морамо се поново стабилизовати. Дакле, Србији су потребне промене, јачи људи који то могу да реализују.
  Лако је рећи, али...
- Не треба да будемо понизни, да сагињемо главу и да се стално нешто правдамо, молимо... Увели смо овде одређене ТВ које воде тоталну антисрпску кампању. Дали им пословни простор, дали им све привилегије и, наравно, раде нам о глави.
  Кад помињете јединство, да ли унутар Владе постоји то јединство?
- Постоји. Влада завршава неке послове, и то јединство постоји у пословима, али видите да појединих политичара нема у медијима, у ударним терминима... Ја одем на пример у нишки крај, отворим 14 километара аутопута и нигде нема ни вест о томе. А вест је да је неки "њихов" Пера посетио тамо неког и то је као важна вест. Отворите мост на Морави, нигде једна вест. Маја Гојковић и ја у Новом Саду, реконструкција моста, заједнички уговор, изванредан посао, радимо заједно Влада и Град Нови Сад, о томе ни једна реч.
  Зашто?
- Па сад ће председнички избори и иде се само на "свог" кандидата. Видите те агенције... Ја бих, на пример, том Срђану Богосављевићу и Галупу забранио да се баве тим послом. Они тотално дестабилизују српско јавно мњење. То треба да ради нека институција која је изнад тога, а они то приватно раде... Како може данас истраживање јавног мњења да, на пример прави Срђан, који је Демократска странка, и по њему, Нова Србија има четири одсто, а ја као председнички кандидат 9,2 одсто. Галуп прави истраживање и Нова Србија има нулу и ја имам нулу! Како може један министар, који има сто хиљада чланова у партији, у овој држави да има нулу? Али зато је Борис већ победио. Само још народ формално да изађе на изборе и да схвати тог дана да је он победио. Ево, то се ради већ годину дана, ствара се фама, као он је већ победио. И очекује се да народ изађе и каже, па добро кад је већ победник дај да гласам за њега... То је једна прича, једна велика брука за Србију, да такве институције постоје. Уз то, ти људи живе лепо. Супруга овога ради тамо, онога онамо, све је то у шеми... И ми морамо да се боримо против тога. То значи лажно формирање јавног мњења. Ево сад платите тамо некој агенцији и одмах сте најбољи у свему. То није у реду, то није одраз правог стања... Видите сад поједини тајкуни, поједини сумњиви типови, купили су новине... Како може новине да се штампају и продају за 9 динара? То ме баш интересује, кад је само папир толико. Ко је луд да штампа те новине, да улаже толике паре и да их продаје за трећину цене? Али, то је интерес, да противника нападате, а онога кога желите да подржите хвалите и подижете до неба. То је то - вештачко и лажно формирање јавног мњења. И то не приватним новцем, него државним. Значи, државним парама се формира лажно јавно мњење. И зато нам овако и иде. Имамо људе који не залужују...
  На шта мислите?
- Ево, сад ја гледам листе појединих важних политичара у Србији, да ли верујете ту је читав списак људи који никад нису победили у својим градовима у којима су живели. То није нормалан пут, јер ако ви не можете да победите у свом месту, а хоћете да будете председник, то је онда срамота. Онда се преселите на Дедиње и просипате памет. На Дедињу сте недокучиви. Тешко је живети са народом у унутрашњости. Ја сам једини од политичара који живи у свом родном граду, у дворишту у којем ми је живео и деда и прадеда... И отац, и син... На истој адреси. Али не стидим се тога. Рецимо у Америци, да би постали председник државе морате бити градоначелник, сенатор, конгресмен, морате да пређете неки пут, па они најбољи уђу у финале, и такмиче се... Је ли тако? Прођете неки пут победа, успеха, гласања, бирања, да испечете занат...  

  То је нормално, у свету?
- Па, наравно, а код нас први посао некоме је да буде - министар. Прво запослење, потпредседник Владе, и то смо имали. Први радни дан у животу му је био - потпредседник Владе Србије! Ја то другачије посматрам.

  Како?
- Био сам председник општине осам година, пекао и испекао занат, дошао у владу, водио бројне послове, учествовао у хиљаде пројеката, дошао сам са једним предзнањем, огромним претходним искуством... Разумем шта хоће поједине средине, шта хоће народ, шта ко жели да се ради. Знам како функционише систем. Не може сад да дође човек који није радио ни три минута, на високу државну функцију, успут се дошколује, заврши факултет, и онда кад све то регулише, тобоже почне да одлучује... Како може да одлучује човек који никад ништа није радио? Србија, међутим, има кадрова, али некако ти прави кадрови, квалитетни, су у запећку. Треба видети какав је био човек, како је радио, какав је домаћин, како је стварао. Ми га одмах нападнемо.
  На шта конкретно мислите?
- Ако неко нешто направи, ми кажемо - лопов. Ако нешто радите, цркву, нападну вас, ако градите болницу, нападну вас, радите пут у неком селу на Копаонику, они вас нападну... Зашто није аутопут, зашто се улаже у сеоске средине... Па и том сељаку треба пут да дође до куће. Џаба му аутопут ако не може да сиђе од куће до пута... Ако градите концесијом, то је у свету једини начин, сви вас нападну... Џабалебароши и нерадници. И онда дођете у једну позицију да се браните...
  Најбоље је, не радити ништа?
- Ако не радите ништа, нико вас не напада... Али, ако радите 20 сати дневно онда вас убијају сви редом... Али, почиње концесија, и креће Коридор 10, и Прокоп почиње, обилазница око Београда. Добар пут до сваке куће, инфраструктура.
  Па, има ли пара за све то?
- Паре се увек нађу. Ако се добро и економично послује, али не треба сулудо трошити кроз безвезне пројекте... Ја видим да неке ствари нису у реду, неки добијају паре лопатама, ево из Војводине, 14 милијарди за инфраструктуру, а никоме не полажу рачун где те паре троше... А, на крају за све паре из буџета смо сви одговорни. Ево, Барајево, погинуло 19 људи тамо на скретању код Шарића, стотину инвалида... Морају и те црне тачке да се решавају, почели смо, и људи су задовољни... Окосница сваке државе је инфраструктура, да човек има воде, струју, канализацију, ево жутица хара... да имају добар пут, да би стигли до града. И дешава се да од доброг сеоског домаћина, који пређе у град, направите градску сиротињу. Станује у некој уџерици, плаћа високу кирију... Остави све... Али ако има добар пут, путоваће... Био сам јуче у Врању, није сјајно, сви много обећавају, али није урађено, а ја волим да оно што обећам то и урадим. Истина неки кажу да понешто и не урадим, могуће је да неку ситницу не завршим, али нека ме опомену, ја ћу да урадим. Путеви до гробља мора да се ураде, смрт не бира време... И то мора да се уради. Ако се не поштују светиње, цркве, манастири, ми не поштујемо ни себе ни своје породице.
  И ту има проблема?
- Сад се у Србији иде на разбијање породице. Ево, рецимо та серија "Велики брат". Да нам деца колективно живе у анархији, хаосу, општем лудилу, то је суштина, то се деци сервира... У породици мора да се зна ред и хијерархија... Овако, "Велики брат", колективно живљење, разбијање породице као основе једне државе.
  Многе вредности су поремећене?
- Вредност једне власти се мери економијом, и власт је успешнија ако економију доведе у ред. Успешна власт, успешан председник, успешна влада је она која запосли што више људи, велики део радноспособног становништва упосли... Истина, не могу сви да раде, али они који раде да могу пристојно од плате да живе. 

  Можете ли ви, и остали у влади, уопште да функционишете под толиким притиском, а уз то ту је и 10. децембар. Кондолиза Рајс рече - "ми ћемо признати независност"...
- Знате шта, не можемо ми сад да седнемо и да плачемо. И да кажемо - они ће признати, а ми нећемо више ништа да радимо. Зна се да о Косову највише брине председник државе, његов кабинет, Министарство иностраних послова, значи један сегмент Владе учествује у томе, па радна група, а ми остали требало би да радимо свој посао. Не могу сад и ја да се бавим Косовом. Морам да правим путеве, аеродроме, да се бавим урбанизмом, инфраструктуром, пловним путевима, железницом... Да сређујем услове за развој државе - а не да се сад сви бавимо Косовом. То је модерно, ајде сад сви да причамо кад нас питају - шта радите, да кажемо, преговарамо о Косову. Наравно, имамо сегменте чији је то део посла, а други треба да се бави својим послом у свом домену. И онда смо тим. Морамо да бринемо да ли смо дали максимум у свом делу посла. Шансе се заборављају, само се резултат памти.

  Ипак, велика је активност, чини се?
- Сад неки наши политичари не излазе из авиона, сваки час су у Бриселу, недељно обилазе три државе, све је то лепо, али резултат... Који је ефекат свега тога? Зашто им идемо на ноге, ако нема вајде? Ја сам за то, да мало затегнемо, а не да трчкарамо, да испадамо смешни. Љубите се, грлите се, а ефекти никакви. Треба им објаснити да смо ми једна суверена држава и да се тако према нама опходе. У складу са нашим законима. А они нас потапшу, изљубе, загрле и виде, ево ови јадни трчакарају... Они који нам не мисле добро раде свој посао, али делом и што смо им ми то дозволили. И ту мора да се поведе рачуна. Морали би мало да се окренемо, па да одемо до Јапана, па мало више са Русима, па да дамо Русима да купе два три гиганта... Е, онда би се ови запитали... А ми само трчкарамо, дајемо у бесцење, само им се додворавамо, правдамо и хвалимо како имамо подршку. Лажну подршку. Јер права подршка би била да не гласају за самостално Косово. Е, онда свака част, онда је та држава нама дала праву подршку... А они који нас тапшу, и узимају оно што нам је светиња, да се запитамо, да ли ми с њима треба толико и да се дружимо? Да мало и ми затегнемо, а не да само трчкарамо да нешто парафирамо, па би се и они запитали... Мени, као човеку који је већ дуго у политици, доста смета што смо толико понизни, много смо пали на неке ниске гране, а оне праве пријатеље толико игноришемо и сматрамо да је то нормално што су нам пријатељи. Са непријатељима изузетно добро сарађујемо.
  Да ли смо ми партнер или клијент?
- Отприлике, ми смо клијент. Али господи из ЕУ треба да кажемо: "Господо, ми хоћемо с вама да будемо, али партнери..." Истина, ми користимо неке кредитне линије, али их плаћамо и сервисирамо. Има фондова много у свету, ако сте редовни платиша, никад проблема нема, добићете кредит. Амбасадори, па то су чиновници, сећам се како су се овде Полт, па Монтгомери, понашали... Дозвољавамо да нам подмећу неке проблеме, онда се ми забављамо собом, и онда они раде што хоће.