ИНТЕРВЈУ::: 22.10.2007. УПОЗНАЈ СВОГ ПОСЛАНИКА - ЛЕКАР С ПЕСМАРИЦОМ ЗА СВОЈУ ДУШУ

Ако се ви не бавите политиком, она ће се бавити вама, каже Зорица Ковачевић, посланик Нове Србије из Драгачева за "Политику"

  Драгачевка Зорица Ковачевић први пут је постала посланик у овом сазиву српског парламента, као кадар Нове Србије, а све донедавно, углавном, њен рад је био познат само колегама из скупштинских одбора. Шира јавност могла је да је чује тек ових дана, када је, врло оштро, говорила о збивањима у општинској скупштини у Книћу и смени Снежане Банковић с места председника локалног парламента само зато што је узела породиљско боловање.
  Како каже, не воли да говори само говора ради, али сматра да на неправде мора да реагује, јер је у парламент ушла "да би помогла грађанима, захваљујући којима је ту и дошла”.
  Рођена је у јануару 1965. године у "Драгачеву, у прелепом селу Дучаловићи на планини Овчар”. Њени родитељи се баве пољопривредом, "сада имају пољопривредне пензије, а производе све што је за породицу потребно, од поврћа и воћа, држе и стоку”. И брат јој живи на селу. Прича да никад није живела у оскудици, "увек је свега било довољно, али никад превише”.
  Родитељи су је подстицали да заврши школу па је, после стицања дипломе техничара за органску хемију, отишла у Крагујевац, где је завршила медицину. Могла је, каже, да остане у Крагујевцу, али је изабрала да се врати у завичај.

- Желела сам да помогнем људима у свом крају, ту је другачија атмосфера, њима, осим лекарске помоћи, треба и неко ко ће их саслушати, разумети, дакле ту влада једна топла атмосфера.

  Три и по године радила је као једини лекар у другој смени Дома здравља у Лучанима и то јој није било нимало тешко. Прича да је одувек желела да буде лекар, "још у основној школи сам себе цртала са лекарским слушалицама кад је требало да нацртамо како себе видимо у будућности”.
  Захваљујући родитељима, како каже, никада није морала да ради док није завршила школовање, али је, ипак, научила да се новац цени, па "смо, рецимо, брат и ја неки први новац зарадили тако што смо брали сопствене малине. То, наравно није била ′плата′, већ награда за труд”. Поред медицине, велика љубав јој је била и остала књижевност. Прича да је написала много песама, учествовала на разним књижевним конкурсима, добијала награде, а размишљала је и да те своје песме објави. Међутим: "То је некако нешто што само мени припада. Стално сам у дилеми да ли то још неко треба да прочита. Песме пишем и сада, мада, због обавеза, много мање, а, можда, једном одлучим и да их објавим”.
  У политику је ушла зато што јој се то, каже, просто наметнуло успут, јер "ако се ви не бавите политиком, она ће се бавити вама”. Мада није размишљала о уласку у политичке воде, увек је, каже, била информисана о збивањима на политичкој сцени. "У нашој кући одувек се чита ′Политика′, још је мој деда почео да је купује, а читао је и са 92 године и увек смо коментарисали све што се у земљи збивало.” Ипак, није желела да се ангажује у некој странци. "Долазили су представници свих партија да ме позову, знате како је то кад сте лекар.” Међутим, "преломила сам кад се појавио наш Веља и Нова Србија”. Прича да је и отац подстакао да се ангажује, јер је "Веља наш човек, који хоће да ради и да помогне и нашем крају и Србији, то је било одлучујуће и никад се нисам покајала”.
  Пацијенти, каже, нису баш поздравили њену одлуку - "љутили су се што ме нема у ординацији, али, с друге стране, кад сам постала посланик, било им је драго да и Драгачево има свог представника у парламенту, да се и њихови проблеми чују”. Она, прича, покушава да помогне, а јављају се људи са различитим проблемима, мада је највише оних који помоћ траже кад је реч о проблемима у пољопривреди.

- Много је ту проблема и гледам да помогнем колико могу, а понекад треба времена за то, па није лако објаснити то људима које мука притиска.
  Родитељи су јој, каже, највећа подршка и углавном су задовољни њеним радом, мада је "мама мислила да је, можда, требало да останем ту, оснујем своју породицу...” Зорица Ковачевић живи с родитељима, мада "имам свој кутак, а што се тиче оснивања породице, једноставно тако нешто не можете у животу да планирате, никад о томе нисам размишљала, онда сам журила да урадим неке друге ствари, па сам ушла у политику, а време иде, па како се коцке сложе, можда се једном поклопе у неки мозаик”.