ИНТЕРВЈУ::: 19.10.2007. МИШКОВИЋ ВОДИ ХАЈКУ ПРОТИВ МЕНЕ

Председник Нове Србије и министар за инфраструктуру Велимир Илић дневном листу  "Политика"

  Министар за инфраструктуру, бивши министар за капиталне инвестиције и будући председнички кандидат Велимир Илић данима не силази са новинских стубаца, прво због концесије, потом због градње болнице, затим због наводног инцидента са секретарицом Драгана Ђиласа, а сада и због оптужби које је изнео на рачун свог колеге Ђиласа и председника државе Бориса Тадића да су организовали медијску хајку на њега.
  Хајде, да не буде да ми новинари тражимо само лоше ствари о вама. Ја сам се сетила да су вас у првом мандату грађани, ако је веровати неким агенцијама за истраживање јавног мњења, прогласили најбољим министром. Да ли ви имате утисак да такве позитивне ствари о вама новинари избегавају да помињу и да примећују само негативне?
- Не, не примећују, ја мислим да су то налози који долазе са друге стране из других политичких опција, то су новинари који долазе из конкуренције, и онда се потенцира нешто минорно и периферно да би се сакрили прави проблеми и велике афере.
  Ни ви не заостајете у лансирању афера.
- Знам много, ту сам 17 година. Знам штошта и знам да не може све одједном да буде боље, али појединци су превршили све мере и покушавају да приватизују ову државу.
  Који појединци?
- Они који су узели многе медије, спонзоришу многе активности...
  Добро, реците име?
- Од ЈУЛ-а, СПС-а, Зоранове владе, увек су присутни, и данас су присутни. Ево, конкретно име. Ја највише проблема имам са Мирославом Мишковићем и он стоји иза многих ових проблема. Једино му ја нисам у игри и пришао на поклоњење, други јесу. Кад сте чули да Српска радикална странка напада Мишковића.  Никад. А зашто?
  Па, нисам чула нешто ни вас остале.
- Како мислите?
  Па ко је од ваших коалиционих партнера рекао нешто о Мишковићу?
- Па ја зато и кажем, једино сам ја. Чак ме је Мишковић и тужио и тај спор је на суду.
  А за шта сте га конкретно напали?
- Па, нисам га напао рекао сам му да мало прикочи, да је прешао све границе, ево сад иде и на највећи српски бренд Црвену звезду. Значи свугде је, од аграра, банака, осигурања, путева, грађевине, трговине, комплетно увоз, извоз, дозволе. Да ли он гради без дозволе, како гради објекте, на којем земљишту... То треба погледати. Ја сам о томе и говорио и писао и упозоравао, али не вреди. Знате, ако се замерите тим политичким моћницима може свашта да се догоди. Према томе ја сам имао тај проблем. Ми знамо ко финансира поједине медије, и на који начин и, наравно, касније добију домаћи задатак да крену на вас. Данас се пише о некој клиници која вреди пар стотина хиљада евра, а не пише се о објектима који вреде милионе евра и који се налазе на атрактивним локацијама.

  Али не би Мишковић имао пола Србије да власт то не одобрава.
- Па, ја не желим сад да коментаришем посебно Мишковића и његов рад, али понављам, ако Дедијер и остали мене контролишу и помињу за сваку ситницу, кад променим цреп на кући...
  Добро, дајте да разграничимо неке ствари. Дедијер је надлежан за спречавање сукоба интереса у раду државних службеника.
- Јесте, али да ли су Мишковићеви директори били главни у министарству финансија у прошлој влади, да ли су сад водећи у приватизацији, да ли су годинама водећи у свим државним институцијама што се финансија тиче? Да ли је то сукоб интереса?
  Али ви сте били и у прошлој и у овој сте. Ова влада је узела Мишковићеву десну руку Милку Форцан за члана државног савета за брендирање Србије, иако Врховни суд треба да испита да ли је Мишковић прешао границе монопола. Како њему све то прође а нико од вас ништа не уради?
- Па и мене то интересује.
  Па јесте покренули то питање негде, на влади?
- Па, што ја морам да покрећем, мене то не интересује. Али видим на свим важним састанцима, без обзира где се дешавају и на ком нивоу, видим Мишковић је присутан.
  А ко га позива?
- Не знам ја то. Тиме одређени органи треба да се позабаве. Ја сам се замерио Мишковићу и многи новинари који су са мном пријатељи кажу ми имамо налог од шефа, речено нам је то, и сви ми кажу, па знате Мишковић стоји иза тога, ми то знамо и ми то не можемо да зауставимо.
  Јесте разговарали о томе некада са премијером?
- Нисам разговарао, не желим да разговарам ни са ким о томе. Имам пуно проблема и није једноставно радити ово што ја радим и ући у сукоб са онима са којима сам ја морао да уђем. Видите сада се препуцавају ЛДП и ДС, наравно преко мене и НС. Препуцавају се радикали са ДС опет преко мене. То је покушај да се разбије ова влада, а ја сам колатерална штета. Пошто сам ја Коштуничин партнер у том послу схватили су да ако иду сви из опозиције на мене, значи постоји могућност да ја једног дана експлодирам и кажем до виђења и да та влада оде. И ја нисам од челика да издржим толике нападе.
  Значи Ви тврдите да је све што се пише по новинама хајка на вас која је резултат вашег сукоба са Мишковићем?
- Па јесте, једним делом његова, једним делом политичких странака које желе да се сукобимо са ДС да би дестабилизовале владу.
  Које странке у влади штите Мишковића?
- Немојте мене... Штите га многе, али то је несрећа наша, Мишковића сви штите. Изузев пар нас. Сви га други штите.
  На влади се не разговара о томе?
- Па ја сам то питање покретао много пута, не на влади, али на одборима и састанцима разноразним, али увек се то затрпа и стави у други план. Све има своју позадину. И ја не желим да ратујем сад против Мишковића и лично немам ништа против њега, али молим вас лепо, не пише се о великим градњама и трговинама, а пуне се новине неким глупостима које су толико минорне и све чисто као сунце.
  Ђиласа сте, заједно са Тадићем пре неки дан оптужили да су наложили Дедијеру и Одбору за сукоб интереса да вас нападне и тврдите да поседујете видео-снимке тог њиховог договора да вас униште? Где су вам те касете?
- Слушајте, касету смо гледали и њу имају многи и сви ћуте.
  Који многи?
- Ево, један, да не набрајам друге, Биџа из Свилајнца.
  И што је не покажете?
- Ево, зовните Биџу нека вам он покаже.
  Па нећу да зовем Биџу, питам вас, то се тиче вас, а не Биџе.
- Па, нека се тиче мене. Али, новинари су погрешно пренели. Направљен је један састанак где је дат задатак да се крене, па каже немамо ништа за Илића, па каже онда дајте Дедијеру нека га јури. Мени су то рекли људи који су гледали. И све се одвија по програму који је тамо испланиран.
  Што ви њима толико сметате?
- Зато што преко мене иду на Коштуницу, јер су сад фини и увиђајни па неће директно на њега. И сад прозивају Коштуницу зашто Илић ово, зашто оно и ја сам у једној неугодној ситуацији. Мени долазе новинари даноноћно, у мом дворишту се налазе камере сваки дан и ја хоћу сад овде да вам саопштим да ћу своју имовину бранити свим расположивим средствима. И упозоравам ваше колеге да не могу да дођу на моје имање без претходне најаве и моје сагласности. То пренесите. Нећу на мојој фарми, у мом тору да се налазе манијаци који се декларишу као новинари. Јер тај манијак, који се представља као дописник Б92, није само правио интервју. Сељаци су дали изјаве да је сексуално злостављао животиње. Нећу манијаци да ми улазе у двориште. Можда их они називају дописници, ја не знам. Поједини новинари су корумпирани криминалци, банда против које ова држава мора да се бори, наглашавам појединци.
  Али, хајде зато да рашчистимо шта је са том клиником. Да ли ви градите ту клинику? Да ли је требало да је градите сами или са неким. Како ћете ако одустанете од градње вратити кредит од пола милиона вера?
- Не градим. И није тачно за кредит од пола милиона, ја сам то демантовао, него 200.000 евра. И шта вас интересује с ким је требало да градим клинику?
  Па интересује ме зато што сте ви министар и што је покренута прича о сукобу интереса.
- Ма нема сукоба интереса, ја имам 12 чланова породице, имам своје сопствене приходе и имам право да радим шта хоћу на свом сопственом имању.
  Да, али по закону ви морате да пријавите Одбору за спречавање сукоба интереса.
- Ма каквом одбору. Ко је још пријавио одбору, ко је пријавио, Ђилас, Ђелић јесу они пријавили... Је л' Ђелић пријавио 10 милиона евра, што ја да пријавим одбору да зидам на мојој дедовини.
  Па такав је закон.
- Ко ми је то рекао. Ја сам пријавио где треба да пријавим и добио грађевинску дозволу, све папире, измирио све обавезе према држави и добио сва одобрења. Ми смо хтели да изградимо клинику и поклонимо бесплатно народу, ја и један део донатора, међутим, кад је почела хајка прекинули смо да зидамо и то стоји. И шта је моја грешка што нисам пријавио Одбору за сукоб интереса. Је л' то једина моја грешка?
  Не знам.
- Па добро није ми нико рекао.
  А је л' имате све папире за градњу? У општини су давали контрадикторне информације, прво да немате, онда да имате...
- Имам, али нисам хтео да их покажем Б92. Показао сам их новинару "Курира", видео је све, ручали и отишао, а овима нисам хтео, нису ми симпатични и ето. Нисам ја дужан да показујем њима, ја сам дужан да покажем овлашћеном лицу.
  Исто тако сте дужни да покажете и Одбору за спречавање сукоба интереса, јер је то по закону.
- Ево, нисам.
  Али ви сте морали да испоштујете тај закон какав год да је он. Ко мени гарантује да у вођењу министарства нећете направити неки сличан превид?
- Па добро ако направим, одговараћу за то. А Б92 мени није показао службено, мојим инспекторима, папире за њихове просторије.
  Можда из истог разлога као и ви њима, нисте им симпатични.
- Али, ми смо тражили службено. Исто као што сам ја дужан да покажем Одбору и они су дужни да покажу мојим инспекторима. Него сам само ја проблем. Само мени траже, а нико не тражи за Сартид, за цементаре, за многе друге уговоре.
  Стиче се утисак да кад год вас неко нешто пита ви скрећете тему. Кад се помене уговор о концесијама за аутопут, ви кажете да је проблем Сартид, кад вам помену болницу ви кажете да вам новинари силују овце, кад се помене сукоб интереса, онда ви окренете на заверу државних органа...
- Не, не, не,... Зашто мени неко званично није тражио као министру да доставим папире. Хоћете конференцију за новинаре, хоћете да је одржимо на имању? Али морате организовано да ми тражите, да ја будем доле, да вам то припремим...
  Па за концесију смо организовано тражили па сте опет...
- Не, нисте у праву за концесију. За концесију влада може да донесе одлуку, а ви сте ми је тражили уочи одмора, онда је влада отишла на одмор, ја нисам могао, чекао сам да се врате. Договорено је да Ђелић контактира са Шпанцима, да скупи папире и да после обавести вас. Значи требало је једно месец дана. А за тај месец дана ја сам преживео медијски линч.
  А зашто нико од министара или премијер није прискочио да вам помогне и каже, људи, уговор је у реду...
- Нико није хтео да говори нешто пре званичне одлуке јер је процес био у току, а ви сте сви тражили од мене. Значи ја кад пођем на неки састанак ја добијем оквире у влади о којима могу да разговарам ја нисам овлашћен из оквира да изађем сам.
  Али изашли сте из оквира када сте отказали званични састанак у Црној Гори и на своју руку отишли код Филарета.
- То је моја лична ствар и ја сам одлучио да не идем.
  Реците ми да ли је истина да је Ђилас хтео да направи фирму која би контролисала посао око Коридора 10 и да сте се зато посвађали и извређали његову секретарицу?
- Нисам имао никакав сукоб са Ђиласом, нити са његовом секретарицом. Никад јој то нисам рекао. Нека покаже снимак.
  Хоћете ли се кандидовати за председника?
- После свега мислим да у Србији треба да се уведе мало чврсте руке. Доста је овог јавашлука.
  Да ли за кандидатуру имате дозволу Коштунице?
- Мени за то не треба дозвола ни од кога. Одлучили смо да видимо колико нам то Србија верује. На црту сви па да видимо колико ко вреди.
  Да ли то значи да ће се народњачка коалиција распасти ако ваш партнер Коштуница подржи на изборима Тадића?
- Не, не значи. Коштуница и његова странка имају право да подрже кога хоће, а Коштуница је према мени увек фер и коректан.