ВЕСТИ::: 12.10.2007. ВЛАДА СРБИЈЕ САГЛАСНА СА УВОЂЕЊЕМ АУСТРИЈСКЕ ФИРМЕ "ПОР" У КОНЦЕСИЈУ ЗА ПУТ ХОРГОШ-ПОЖЕГА

Михајло Марковић, државни секретар у Министарству за инфраструктуру за "Вечерње новости"

  Влада Србије сагласила се јуче са увођењем аустријске државне фирме "ПОР" у концесионо предузеће за изградњу аутопута Хоргош - Пожега. Како су јој достављена сва позитивна мишљења надлежних министарстава, дилеме није било.
  Крајем ове године концесионо предузеће започеће радове на терену. У прве две године концесионар мора да заврши пун профил од Хоргоша до Новог Сада и првих 52 километра од Остружнице до Лајковца. До 2012. мора да буде завршен и пун профил аутопута од Лајковца до Пожеге.
  До краја октобра, на око 32 километра од Остружнице према Лајковцу биће решени имовинско-правни односи, односно, завршена експропријација, што је основ да концесионо предузеће добије одобрење за изградњу. Услов је да заступник Владе, Министарство финансија и јавни правобранилац заврше поступак експропријације односно административног преноса непокретности у више од 2.000 решења о изузимању. Поступак спроводи држава, али трошкови експропријације падају на терет концесионара.
  Показало се да Влада Србије није имала ниједан разлог да се не изјасни позитивно о намери концесионара, шпанског "ФЦЦ", да 50 одсто удела у концесионом предузећу уступи аустријској државној фирми. А све у складу са концесионим уговором чији је потписник, каже за "Новости" Михајло Марковић, државни секретар у Министарству за инфраструктуру. Наш саговорник је 30. августа решењем Владе Србије именован за заступника концедента и у овом послу координираће између концесионог предузећа и Владе Србије. Он наводи да је концесионар потписао уговор и, у законом предвиђеном року, регистровао концесионо предузеће.
- Све обавезе из уговора концесионар је пренео на концесионо предузеће и оно реализује комплетан посао. Концесионар је обавестио Владу Србије о намери да 50 одсто удела у предузећу уступи фирми "ПОР". Након сагласности Владе, "ПОР" може да се књижи у оквиру концесионог предузећа. Док се чекало "зелено светло" Владе Србије, концесионо предузеће је обављало своју делатност, тако да нема говора о томе да се касни са појединим уговореним обавезама - каже Марковић и објашњава да увођење оваквих угледних компанија даје концесији на значају и потврђује намеру концесионара о испуњењу обавеза и рокова из уговора. Према речима нашег саговорника, који објашњава правила пословања, сви који су били укључени у припрему тендерске документације и комлетан поступак доделе концесије, имају законом прописану обавезу чувања података уговорне документације.

- Док траје уговор, чак ни прво колено у породици нема право на било какве пословне везе са концесионаром - наводи Марковић. - Многи од учесника у поступку из комисија, пројектантских кућа из ревизионе државне комисије, који су радили на концесији, немају право оглашавања по овом питању. То је, заправо, објашњење зашто једна страна, ћути. Ни ја као председник комисије нисам именован за заступника Владе као концедента. То законом наметнуто ћутање је простор, који су у медији и они који су водили кампању против концесије, искористили за свој наступ и нападе.
  Изузев ресорног министра или Владе Србије која је закључила уговор, нико није имао право да даје изјаве. А, Влада се, каже Марковић, није снашла, показала је велики степен толеранције према негативној кампањи која је у више ситуација била изван норми пристојности и законом дозвољених оквира.
- У односу и на много развијеније земље које су давале концесију, ниво знања, законодавне активности, документација која је предочена у случају Хоргош -Пожега је изнад свих очекивања. То је оцена страног консултанта, водеће фирме која иза себе има искуство од 40.000 километара концесија у свету - преноси заступник Влале Србије. На концесији су радили професори факултета државни службеници, Институт за путеве, ЦИП, Центар за путеве Војводине, ЈП "Путеви Србије".
  Сви ризици пословања, финансирања у наредних 25 година пренети су на концесионара. Марковић објашњава да држава може да буде оштећена једино ако концесионар не испоштује уговорене рокове изградње, али би сам концесионар имао онда дуплу штету. Концесионар једини приход има од путарине и његова "финансијска филозофија" је да што пре заврши аутопут, да га пусти у саобраћај и да има што више возила.
  КОНЦЕСИОНА НАКНАДА
  У периоду градње, а то је првих пет година, концесионар је дужан да држави плаћа концесиону накнаду од десет одсто од прихода које оствари из наплате путарине. Наредних осам година та накнада се повећава на 18,99 одсто. Даље, до истека концесионог периода од 25 година, а то значи последњих 12 година, када буде највећа експлоатација аутопута са највећим бројем возила, а тиме и највећим приходом, у српски буџет одлазиће чак 25 одсто наплаћене путарине.
  ЗАШТИТНИ ПОЈАС
  У заштитном појасу не сме да буде објеката, нити препрека. Пројектована ширина коридора, који је предмет концесије, износи 70 метара, што обухвата два одвојена коловоза са четири возне траке, лве зауставне, ивичне и разделне. Све то у зависности од теренских и саобраћајних услова, који дефинишу ширину коловоза од 25 до 30 метара. Пратећи садржаји, попут бензинских пумпи, мотела, паркинга, нису предмет концесије и надлежности су државе. На потезу од Хоргоша до Пожеге све је дефинисано, а на делу од Београда до Пожеге, према Просторном плану, дато је десет стационажа. Концесионар је дужан да обезбеди приступ.