КОМЕНТАРИ И ИЗЈАВЕ::: 10.10.2007. КОМЕНТАРИ ПОСЛАНИКА НОВЕ СРБИЈЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Зорица Ковачевић, народни посланик Нове Србије

  Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, уважени министре, у складу са чланом 226. Пословника Народне скупштине Републике Србије, ми посланици Нове Србије тражимо објашњење од министра за рад и запошљавање господина Расима Љајића у вези случаја који се догодио у општини Кнић.
  Наиме, против председника Скупштине Кнић госпође Снежане Банковић која се налази на породиљском одсуству покренут је поступак за разрешење од стране 10 одборника Скупштине Кнић и као једини разлог наводи се управо њен одлазак на породиљско одсуство.
  Говоримо често са овог места о појмовима и њиховом значењу заборављајући да иза тих појмова стоје људи и њихове појединачне судбине. И да ти исти људи очекују од нас да уочимо проблем и нађемо решење које би водило у сигурност. Тај човек који чека очекује помоћ. Осврћем се, вођена тим очекивањем на примеру жене која се склања са позиције запосленог зато што је одлучила да постане мајка. Ваљда је група од 10 одборника одлучила да једна улога аутоматски поништи другу. Или да жена треба да обавља само оне улоге које су јој намењене још у првобитној заједници.
  Било како било, жена се нашла у ситуацији да понизно објашњава своју позицију и брани право мајке пред одлукама, подигнутим рукама и групној моћи од 10 одборника која се води различитим интересима. Ми посланици Нове Србије питамо да ли је грех бити мајка, да ли госпођу Снежану Банковић треба казнити зато што је родила дете и да ли је то начин за решавање проблема беле куге која је и те како присутна у Србији. Да ли оног момента када жена престане да буде проценат треба је вратити на тржиште рада?
  И зашто онда говорити о родној равноправности ако се она поштује само на папиру? Да ли се у овој земљи Србији на најбруталнији начин од групе 10 одборника може ускартити Уставом загарантовано право односно, два права, и то: право на рад и равноправност полова?
  Да ли свака жена у земљи Србији сазнањем да ће постати мајка треба да страхује због свих друштвених последица са којима ће се суочити због чињенице што ће постати мајка, и зар није потпуно природно да она жена која рађа може и да ради, а не да стрепи и да стрепња може прерасти у страх, а то ће нас удаљити од цивилизованог друштва.
  И не заборавимо да госпођа Снежана Банковић само тражи своја права Уставом загарантована. Хвала.

 

Информативна служба НС