ИНТЕРВЈУ::: 18.04.2007. ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ - ВЕЛИМИР ИЛИЋ

Опширно и отворено излагање у "Недељном телеграфу"

  Овако министар за капиталне инвестиције Велимир Илић резимира успех досадашњих преговора око устоличења највишег извршног органа у држави. Разговарамо у његовом кабинету, у коме је пре тога радио српски премијер Зоран Ђинђић.
- Још увек су ту неке његове ствари, ја их нисам дирао, ни склањао - каже министар. - Промењена је само седећа гарнитура.
  Како не знате да ли има незваничних консултација? Зар не би требало да то знате као један од важних политичких актера у држави?
- Колико знам - нема их, али свашта читам по новинама. Сви сада састављају владу. Народ се уморио од разних медијских комбинација.

  Стиче се утисак да се намерно пласирају различите верзије да би се људи заситили и престали тиме да се баве. Да ли сте видели иједну тачну комбинацију?

- Ниједну. Понављам, није било конкретних разговора. Прво мора да се дефинише ко је премијер, па онда да му се да мандат. Тек онда улазимо у озбиљну фазу разговора. Сетите се како смо прошли пут правили владу: премијер је покушао договоре са ДС, није успео, добио је подршку социјалиста и направио мањинску владу. Сећам се да су састанци тада трајали и по пет сати дневно, док се све није искристалисало. Сада, ни после толико времена, немамо ниједан састанак. Осећам да ДС има неки унутрашњи проблем...
  Какав проблем?
- Многи у тој странци не могу да се помире да је њихових 23 одсто освојених гласова на изборима недовољно да би имали апсолутну власт. Њихових кандидат за премијера не може да обезбеди већину. Додуше, мандат му и није званично дат, било је само пуштања пробних балона у бирачко тело. Овој држави треба права, а не техничка влада. Почела је грађевинска и путарска сезона, пројекти из НИП треба да се реализују, треба нам влада која ће доносити одлуке и мењати законе.

  Колико, у финансијском смислу, губимо зато што немамо владу?
- Јако пуно. На пример, државне депозите, које не можемо да трошимо јер немамо буџет, дајемо код банака са два одсто годишњом каматом, а за текуће послове путари од истих банака узимају кредите да би покрили дуговања са 16-17 одсто. Неко од тога има користи и то је суштина приче.

  Ко има користи?
- Банкари који код себе држе јефтине државне депозите, па финансирају одређене пројекте по високим каматама.
  То звучи као да је цела ова ситуација и смишљена да би неко имао финансијске користи?
 - Цео ток је пореметила оставка министра финансија: није усвојен буџет, Влада није била комплетна и то је изазвало велике проблеме. А били смо на узлазној путањи, чак можда достигли врхунац у последњих 15 година. Политичка криза нас сваким даном слаби и бојим се да нас поново не доведе у ред земаља високог ризика. Ушли смо у велике инвестиције, добили међународне похвале, и сада смо се уплели као пиле у кучину и шлајфујемо у месту. А могло је све да иде нормалним током да се нису повукли министри из Г17 - прво да се усвоји буџет, па онда да се распишу избори.

  Од јануара је чак пао и транзит кроз нашу земљу. Да ли имате податке колико смо на томе изгубили?

- Хрвати су већ повукли део транзита јер су изградили аутопут до Јадранског мора. И Бугари и Румуни раде аутопут. Обилазе нас паралелним коридором. А ми се овде свађамо. Неки не дају да се ради аутопут кроз Србију, ти „несташни дечаци" из Војводине. Праве пометњу, а не познају процедуру, компромитују нас, иду по амбасадама, лобирају да се не ради концесија, говоре да аутопут према Црној Гори не треба да се гради, јер је то слепо црево. Војводини недостају три аутопута, али Србији ниједан. Четири милиона људи који ка том путу гравитирају су небитни. Они хоће да им Београд од кредита направи аутопут, па да им да да сами наплаћују. Путна привреда Србије је јединствена, о томе се одлучује на државном нивоу. Постоји стратегија саобраћаја. Но, вратимо се транзиту. Он нам се полако враћа, јер Румуни и Бугари нису направили мост на Дунаву, па се изузетно дуго чека на ферибот.

  Практично смо добили још једну шансу?
- И морамо да изградимо аутопутеве јер нам је ЕУ за то дала три године, иначе нам узима коридор 10. Имамо кратак рок и зато смо ушли у концесију, јер не можемо кредитно да се задужимо због ограничења ММФ. Наша држава има годишњу квоту кредитних линија које може да користи. Осим тога, сваке три године се верификују коридори, и ми смо на Министарској конференцији ЕУ добили упозорење да морамо да изградимо тај аутопут. Ако то не испоштујемо, коридори ће прећи у суседне земље. Морамо бити брзи.
  Колико смо кредитно задужени и који би нам велики посао покрио те кредите?
- Не прелазимо границе које је поставио ММФ, али не знам конкретне цифре. Скидали смо инвестиције када пређемо границу. Са путева је прошле године скинуто пет милијарди динара да не бисмо пробили квоту. Неки су послови пребачени у наредну годину. Путари кредите сервисирају из наплате путарина. Људи се буне да је путарина висока, а она је пројектована да може да враћа кредит за реконструкцију аутопута. Сад смо добили 60 милиона евра за возна средства на железници, за инфраструктуру...

  Да ли купујете старе или нове локомотиве?
- То је за вагоне! Србији треба још 2.000 вагона. Та афера са локомотивама била је измишљена. Одвукла се пажња са гиганата на нешто што је минорно. Швеђани су дали возове на почек, да платимо буквално кад будемо имали пара. Не можете да украдете од нечега што није ни плаћено. На железници нема пара, али ми је ипак преслишавамо како је радила. Зашто нико није узео у обзир неке друге послове у којима се окрећу милијарде, где се продају банке... И сад ми нађемо мувања на железници, где је цео посао два милиона евра. Смешна цифра у односу на послове који су ишли паралелно са тим. Проблема има тамо где ми хоћемо да их буде.

  Да ли хоћете да кажете да се афере креирају у медијима да би се прикрили неки други, велики послови? Који посао је прикривен „афером железница"?
- Не бавим се тиме шта је ко радио, али све ће на крају доћи на своје. Знам само да се причају приче о системима који добро функционишу. Узмите путеве. Сви знамо шта стоји иза тога. Путеви се одржавају од акциза од горива. Усвојили смо закон по ком издвајамо 10 одсто од акциза за одржавање целог путног система. У међувремену је уведен ПДВ, Министарство финансија је кроз њега узело све субвенције које су долазиле од горива. Узели су девет милијарди динара. То је тај буџетски суфицит! Министар Динкић је, пошто није било времена да се промени закон, рекао да ћемо то покрити из приватизационих прихода. У међувремену је поднео оставку и то је остало нерешено.
- Не могу да завршим ни реконструкцију кућа у Јаши Томићу. Ту су узели ПДВ на објекте грађене за пострадале у поплави. Платили смо 2,5 милиона евра ПДВ, које је Министарство финансија већ требало да нам врати. Речено ми је: Нема министра, нема враћања ПДВ, нико није надлежан да одлучи. Исто је и са клизиштима. Добили смо кредит од две милијарде динара од банке Европског парламента у Стразбуру, али кредит треба да се верификује у скупштини, а ми нисмо конституисали парламент. Кад је била конститутивна седница молио сам да изгласамо ту одлуку. Није било воље за обичну формалност која траје минут.

  Ко кочи?
- Не кочи нико, кочи то што немамо институције. Било је чак речи да се та цифра позајми и да се плате извођаћи радова, али Министарство финансија је више пута одбило. Од априла прошле године ми овде само седимо и чекамо. Зато нам треба влада.
  Примедбе јавности углавном се своде управо на то - када треба одлучити о конкретним стварима, влада је техничка, а када треба увести принудну управу у неку општину, онда није?
- Не знам, ми смо блокирани јер матично министарство (финансија, прим. аут.) не даје сагласности.
  Колико сте извођачима дужни у овом тренутку?
- Није то прави дуг. Када би влада профункционисала, покрило би се за месец дана. Многи послови стоје, чекамо да кренемо пуном паром. Ево, сада приводимо неколико пројеката крају: Борова глава, од Златибора ка Новој Вароши, биће готова за два месеца; за 10-15 дана требало би да се пусте и тунел и мост код Овчар бање; у завршној фази је обилазница око Краљева, мост на Ибру, низ других пројеката, обилазница код Београда, мост код Винче... Треба нам мала финансијска инфузија да то позавршавамо и идемо даље. Министарство је пребацило новац из сопствених средстава за почетак реконструкције Панчевачког моста. Не могу ја из других пројеката да узимам паре, и сервисирам и Газелу, и Панчево, и клизишта... Ништа немам против културе, али не схватам како финансије одобравају паре за снимање неког фллма, али не одобравају за срушене куће у Нишу, па људи штрајкују испред Скупштине града месецима, а један штрајкач је чак и умро.

  Да ли сте са неким у Влади причали о томе? Да ли сте причали са премијером?
- Премијер чини изузетне напоре, али треба да се формира влада да би могла оперативно да ради. Не може се без министра финансија.
  Зашто је то министарство за неке мајка, за друге маћеха?
- То њих питајте. Не могу да схватим зашто се негде пуштају паре, а негде не. Ја седим и чекам, али то није случај у здравству, тамо све дође на време, без обзира што је влада техничка.
  То би било јасно да је министар и даље из Г17 плус, али с обзиром да је ВД министар из Ваше коалиције, ствари су збуњујуће?
- Нећу да улазим у ту причу ко шта држи. Хоћу озбиљну владу. Ако неко објашњава да путеви не треба да се одржавају и да ни динар не треба да дође од бензина за то, онда ћемо гласно рећи: Србија више не одржава путеве! Ни сигнализацију, ни саобраћајне знаке, ни обележавање трака. Или да пређемо на наплату путарина на свим регионалним и магистралним путевима. Али онда гориво треба да буде јефтиније за акцизе. Не можете да ми дате из буџета онолико пара колики је ПДВ и све то да ми узмете назад. И онда ме питате зашто не одржавам путеве или мостове. У Хрватској је акциза на гориво 24 одсто, у Немачкој 54, у Белгији, Енглеској преко 50 одсто. Сви одржавају путеве од горива, а не плаћају од тога пензије и социјална давања. То само ми радимо. Једина смо држава која динар од горива не даје за путеве. Свашта се ради, и многи у овом периоду безвлашћа лове у мутном. Зато ћу поновити да ми је жао што Коштуници није званично понуђен мандат, да он даље преузме формирање кабинета.
  Како када није постигнут договор око поделе министарских места?
- Коштуница ће после преговарати са партијама и поделити мандате. Тачно је да су демократе добиле највише, али нису добиле 51 одсто гласова.
  Али тачно је и да је ваша коалиција добила релативно мало гласова, а добиће место премијера?
- Добијамо премијера који је у позицији да направи владу. Нека Ђелић направи владу ако може.
  Ни њему није званично понуђен мандат!?
- Зашто му председник Тадић није понудио? Нудио му је само незванично. Ако Ђелић не може да направи владу, онда иде следећи по реду. Додик је био мандатар у Републици Српској са само два посланика. Успео је све да окупи и састави кабинет, иако је било партија које су освојиле 35 одсто гласова на изборима.
  Да ли очекујете већинску или мањинску владу?
- Очекујем да се превазиђу проблеми и да добијемо већинску владу.
  Колико би та влада уопште била дуговечна с обзиром на многе супротстављене ставове ДС и народњачког блока?
- Ако се влада тако добро организује да сви буду задовољни, да добију оно што им припада, зашто не би била дуговечна? Треба бити коректан. Треба ДС да добије највише, али морамо да нађемо најбоље кадрове који могу да одраде посао, а не да у владу доводимо приправнике који први пут у животу заснивају радни однос. Не могу владу да чине политички заслужни.

  Да ли се слажете да се Ваше министарство подели на три дела, од којих ће само један припасти Вама?
- Оно никада није било подељено на три, и у време Марије Рашете, и у време социјалиста било је два дела - телекомуникације су увек ишле уз саобраћај. Они могу да деле и на пет, али онда мени припада пет министарских места! Показало се да најбоље функционише када је министарство јединствено. Све анкете указују да народ има у нас поверења. И ваљда зато сад треба то да рушимо! Урадити пројекат 300 километара аутопута за годину дана, то је могло само ако је Министарство обједињено. Ако вам геометре води неко други, урбанисте трећи, саобраћај пети, док све усагласите, прође време. Ако један министар добро ради, то може да иде брзо. Ви не схватате колико соба бисмо могли документацијом да напунимо. А онда господин Шабић, повереник за информације од јавног значаја, шаље момка да му дамо неки пројекат. Момак који је дошао не зна шта тражи из те огромне документације. Или ме зову из кабинета Бојана Костреша и траже да им читам телефонски уговор за аутопут Хоргош - Пожега. А уговор има 1.100 страна, са анексима и пратећом документацијом. Могла је уговор да тражи Скупштина Војводине на увид, али нису тражили.
  Из овога што причате произлази да нисте за то да се Министарство за капиталне инвестиције дели, а демократе су озбиљно заинтересоване за поделу. Да ли то значи да ће доћи до нових неспоразума?
- Ако сад поделимо министарство, два министра морају да буду из исте политичке опције. Уколико су контра, могу да изминирају један другог, као што је било годинама. Већ имам такво искуство око радова пред прославу манастира у општини Параћин, где је требало да дође и владика. Председник општине је демократа и није дао грађевинску дозволу за радове, па их је инспекција забранила. Испао је проблем око нерешених имовинско-правних односа, јер су вековима људи поклањали имовину манастиру. Ко да нађе све њихове наследнике? Годину дана су се правници борили да Прокоп препишемо на железницу, јер је било 200 наследника са нерешеним односима.

  Зар се не бојите да бисте могли да упаднете у замку због које сте већ добијали оптужбе да је влада феудална и да свако држи свој ресор?
- Али је добро функционисала, зато што је свако одговарао за свој ресор. Џабе кад пет опција ставите у једно министарство и оне не могу унутра да се договоре. Ако сте министар, најбоље је да сами изаберете сараднике у које имате поверења.

  Где је ту контрола?
- Министар није аутономан, он подноси извештаје влади, она кроз средства која се издвајају контролише свако министарство. Ту је и буџетска инспекција. Свако предузеће има управни и надзорни одбор састављен од различитих странака. То је контрола. Ако и у министарства убаците вишестраначје, док се договоре на управном одбору, па на надзорном, па још у министарству...
  Зашто још увек немамо буџетског ревизора?
-И ја сам то једном покренуо на Влади. Интересантно је да Министарство финансија контролише, али да њега нико не контролише. Код мене су по четири месеца седеле инспекције Министарства финансија, па оду месец дана, па се врате на још три. Имао сам највише буџетских инспекција и увек је све било у реду.
  Чиме објашњавате толико интересовање баш за Ваш рад?
- Мени не смета, нека сви контролишу, али на законит начин. И да после не причају неистине, а ако и причају, па им јавно одговорим, да ме не туже.